Srbi u Švajcarskoj ogorčeni: Balkanci vole decu, ne tuku ih!
Roditelji koji tuku svoju decu najčešće dolaze sa Balkana i iz Portugala, rezultat je istraživanja koje je objavio list "Argauer Cajtung". Anketirano je više od 10.000 17-godišnjaka širom Švajcarske, a studija je pod nasiljem podrazumevala udarce pesnicom ili nekim predmetom, kao i šutiranje nogama.
- Koliko poznajem naše ljude, a znam ih dosta, u životu nisam čuo, a ni video da neko u Švajcarskoj svoju decu vaspitava batinama. Da li je švajcarcima jasno da baš oni to čine, ne kažem svi ali pojedini veoma često. Iz moga iskustva kažem i ponavljam da nikoga sa Balkana nisam video, a ni čuo da bije decu. Žao mi je što neki od švajcaraca, da li namerno ili u neznanju stvaraju krivu sliku o nama Balkancima - ističe Vojin Knežević iz Vintertura.
Slično su reagovali i drugi sagovornici "Vesti" kad smo ih priupitali za ovu intrigantnu temu.
Lepa reč je efikasnija
- Lepa reč je daleko efikasnija od batina, tako da se batinama ništa ne može postići. Verujem da naša deca u Švajcarskoj nisu maltretirana i tučena od strane njihovih roditelja. Imaju dosta slobode i veoma su integrisana. I ako neko od roditelja tuče svoju decu, mislim da su to veoma zaostali roditelji. Ali mislim da je to preuveličano u švajcarskim medijima - kaže Snežana Milanović iz Ciriha.
Poverenje se ne stiče silom
- Majka sam 23-godišnje ćerke, koja je danas srećna, zdrava i uspešna devojka. Puno smo vremena proveli s njom. Ostavila je posao i bila sam od njene 12. do 19. godine kući sa njom. Pričali smo o svemu i uvek otvoreno, postali smo joj najbliži prijatelji i dobili njeno najdublje poverenje. A to se ne stiče nikad batinama. Naravno da je pravila nestašluke i dobijala kazne - oduzimanje mobilnog telefona, zabranu da izlazi s drugaricama. Postoji dosta stvari koje se mogu primeniti kao kazna umesto batina - kaže Sibinka Paunović iz Vintertura.
I Nenad Milenkovoć, predsednik Saveza srpskih folklora Švajcarske smatra da švajcarski mediji nisu u pravu i pitanje je šta podrazumevaju pod pojmom Balkan.
- Imam dva sina Nikolu (6) i Aleksandra (10) i smatram da se sa batinama ne može ništa postići. Treba uvek objasniti deci šta sme, a što ne sme da se uradi i ako pogreše da im se objasni gde su pogrešili i šta nije dobro. Batine ne donose ništa, čak mogu kod deteta da ostanu posledice i da možda dete jednog dana da bude agresivno. Može ponekad neka kaznica, ali batine nikako. Lepa reč je zakon - ističe Milenković za "Vesti".
Važno je strpljenje
Danijela Milenković iz Araua kaže da su Švajcarci možda čuli za našu izreku "batina je iz raja izašla", pa sada tvrde da mi Balkanci tučemo decu.
- Naravno da nisam za nasilje nad decom i da se batinama deca vaspitaju. To je skroz pogrešno. Sa decom moramo imati vremena i razumevanje za njih. Imam ih troje i sada su već odrasla. Dete i ako napravi neki nestašluk ne treba ga odmah istući, time nismo ništa napravili, jer dete ne razume odmah zašto nije dobro to što je uradilo. A ovo što švajcarski mediji pišu, ko zna na koga su mislili.
O podizanju dece na Balkanu švajcarski novinari su razgovarali sa Šefikom Garibović, koja se bavi problematikom vaspitanja dece, a potiče iz Crne Gore. Ona smatra da batinanje dece nikako nije deo kulture balkanskih naroda, već mnogo više ima veze sa načinom postupanja sa decom.
- Mnogi roditelji s Balkana ne rade na tome da uspostave odnos sa svojom decom i ne postavljaju im nikakve granice, već se pre svega trude da ih materijalno obezbede. Često se dešava da takvim načinom odgajanja dete postane ekstremno razmaženo jer dobija sve - od markirane odeće, preko igračaka, do jela. Kada se ispostavi da deca ne pokazuju zahvalnost i ponašaju se bez respekta prema roditeljima, slede batine - smatra Garibović.
Dadilje iz otadžbine
Ona misli da balkanski roditelji uglavnom malo znaju o vaspitanju:
- Kod nas je običaj da deca odrastaju u velikim zajednicama u kojima mnogi rođaci pomažu pri vaspitanju deteta. Kad se odjednom nađu u situaciji da su sami sa svojom decom, neki roditelji postanu preopterećeni situacijom.
Garibovićeva kaže da je u Švajcarskoj čest slučaj, posebno među onima koji imaju više novca, da angažuju dadilje sa Balkana kako bi sebi olakšali život.
- To dovodi do toga da roditelji u potpunosti izgube kontakt sa decom, veze su preslabe, a tako brže dolazi do nasilja.
Osim batina, Šefika Garibović kao problem vidi i to što pri svađama u porodicama sa Balkana brzo sa verbalnog sukoba prelaze u fizički.
I pored svega ona, međutim, smatra da nasilje prema deci nije problem samo Balkana.
Batine su bile deo vaspitanja
U bivšoj Jugoslaviji je odrastao i Ivica Petrušić, sada zadužen za omladinska pitanja u kantonu Cirih. On za "Argauer Cajtung" ovu problematiku vidi nešto drugačije i kaže da su "batine na Balkanu oduvek bile priznato pedagoško sredstvo".
- Batine su bile sastavni deo vaspitanja, decu su tukli čak i u školama kada bi pravila greške. Kada se to dešava u instituciji kao što je škola, znači da su batine društveno priznate, pa shodno tome nije bio problem da se primene i kod kuće. Znalo se: ako uradite nešto što ne valja, kazna će biti batine - kaže Petrušić.
On ipak smatra da današnji roditelji prema deci postupaju sasvim drugačije nego oni pre 20 godina. Čak i ako navike nisu potpuno iskorenjene, nestaju i neće ih biti još dugo. U kontekstu vaspitanja on napominje i koliko je važna uloga dece u porodicama koje su se naselile u Švajcarskoj.
- I sam sam bio taj koji je roditeljima sve prevodio - od lekarskog uputa ginekologa do pisama iz škole. Mnogi roditelji ne mogu da stignu svoju decu, a to može da prevali ili na dobro ili da ima negativne posledice posebno kada se dešava iza zatvorenih vrata.
