Običaji dragi kao zenica oka
Krajišnici iz dijaspore drevne običaje iz zavičaja čuvaju kao zenicu oka, ma koliko daleko da se nalaze od rodne grude. Da je to tako, najlepši dokaz je 22. krajiško prelo održano minule subote u Vupertalu u Nemačkoj.
Fondacija "Petar Kočić" okupila je Srbe Evrope i poštovaoce njihove kulture i običaja na tradicionalnoj prelskoj manifestaciji. Stigle su preldžije iz skoro svih delova Nemačke i Evrope i u prelepoj dvorani Hako Event Areni bilo je više od 700 prisutnih. Iz Ljubljane je "doletelo" Zavičajno jato, a iz Beograda popularna Ćana i Dragan Bodiroža. Prelje su već bile na bini sa domaćinom prela Ostojom Borkovićem i na dirljiv način podsetili prisutne na sva okupljanja tokom prethodnih godina.
Sa desne i leve strane prelepe dvorane ječale su prelske pesme i prisutne vraćale u Potkozarje, Manjaču, Glamoč i celu Krajinu. Po starom dobrom običaju, programske preldžije otpevali su krajišku himnu "Krajišnici, đe ćemo na prelo". Božji blagoslov na preldžije prizvao je protojerej stavrofor Jovan Marić, a Slobodan Vergić, predsednik Kočićeve fondacije prelo je proglasio otvorenim.
Zavičajno jato dirnulo je u srce i dušu sve preldžije, a mnogima su zaiskrile i suze u očima. Milica Srdić, jedna od osnivača fondacije, nestabilna u hodu, poštapajući se, stala je ispred bine i digla obe ruke gore, zaplakala se i vratila za sto.
Zaigrale su i uzdanice Jeleka i to oni najmlađi i zaista oduševili, a nagrađeni su burnim aplauzom. Ćana, legenda prelskih okupljanja i zborovanja i Dragan Bodiroža kao bisernu nisku ređali su svoje pesme kojima nije bilo kraja. Kada su čuli kolo, za stolovima su ostali samo oni sa zdravstvenim tegobama.
Zapaženi gosti bili su i momci iz Bremena i Hanovera. I ove godine bili su prvi u dvorani, kao i brojni zemljaci iz Roterdama. Ostali su uz pesmu u igru do ranih sati nedeljnog jutra i niko nije primetio da je nezaboravna noć već protekla.
Da je i ovogodišnje prelo ispunilo očekivanja domaćina i gostiju, veoma je važno. Fondacija "Kočić" i njihova prela i zborovi su postali kao staro vino. Svake godine su bolji i bolji i manifestacije su sve masovnije. O utiscima sa prela mogao bi roman da se napiše, jer to ljuti Krajišnici i zaslužuju. O romanu drugom prilikom, a za kraj vredno je napomenuti de će deo prihoda kao i uvek biti upućen nejači iz starog zavičaja.
Romantično prisećanje
Stanislav Koljančić već duži niz godina je u Banjaluci i kao penzoner redovno prati šta je novo među njegovim Krajišnicima. Za 22. krajiško prelo doputovao je među svoje i uživao i sećao se dana kada su osnivali USK i fondaciju "Petar Kočić" Slavinka Banović, Sanja Erdelić, Slađa Popović i Slađa Karamanović iz Solingena.