Čuvaju srpski duh Kosova
Proteklog vikenda oba berlinska hrama, Crkvu Svetog Save na Vedingu i Crkvu Vaskrsenja Gospodnjeg na Tempelhofu posetili su vladika Raško-prizrenski i Kosovsko-metohijski Teodosije i hor i orkestar Prizrenske bogoslovije "Sveti Kirilo i Metodije".
Vladika je služio u oba hrama, dok su Prizrenski bogoslovi održali dva izuzetna koncerta duhovne i svetovne muzike.
U Crkvi na Vedingu, Prizrenskim bogoslovima svojim ženskim vokalima pridružile su se i članice etno-grupe Gora: Sandra Stupar, Dušica Gačić i Kristina Gačić. One već godinama pevaju i u horu "Sveti Stefan Dečanski" pri crkvi Svetog Save u Berlinu. Uprkos tome da vremena za zajedničko uvežbavanje gotovo nije ni bilo, etno-grupa Gora, koja izvodi izvornu srpsku muziku, svojim poznavanjem kosovskog muzičkog blaga doprinela je ovom briljantnom predstavljanju srpskih pesama sa Kosova i Metohije u Berlinu.
Iskru koja se nikad ne gasi
Koncert Prizrenskih bogoslova u oba berlinska hrama oduševio je sve prisutne, posebno Ljiljanu Rajević, koja je nekada radila u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Prištini.
- Vrlo je lepo u Berlinu čuti pesme sa Kosova i Metohije i nisam sumnjala da će izvođenje biti na tako visokom nivou. Učenici Bogoslovije puno rade i trude se da sačuvaju srpski duh Kosova kao iskru koja se nikad ne gasi. Veoma sam upućena u sva dešavanja na Kosovu i Metohiji iako smo se još 1997. preselili iz Prištine u Berlin. Tada je jedini razlog bio da je moj muž dobio posao u Berlinu. Otišli smo kada nam je bilo najlepše, imali smo stan, posao, tamo su bili svi naši prijatelji i rodbina i ta divna slika života na Kosovu je neizbrisiva - navodi Ljiljana.
Ona dodaje da se sva njega rodbina iselila.
- Moja sestra, iako radi kao lekar u Beogradu, svaku drugu nedelju se angažuje u bolnici u Lapljem Selu pored Gračanice, tako da sam upućena šta se dešava i u Kosovskoj Mitrovici i u Gračanici. Nadam se da će mesta u kojima žive Srbi nastaviti da žive - naglasila je Ljiljana Rajević.
Šasina Sulejmani, koja potiče iz beogradske porodice Goranaca, takođe se veoma obradovala ovom koncertu.
- Muzika je bila odlična. Dolazim uvek kad se održavaju slični koncerti. Momci iz Prizrenske bogoslovije zaista fenomenalno izvode stare kosovske pesme. Vrlo sam vezana za taj kraj jer, iako sam odrasla u Beogradu, rođena sam u Dragašu. Pošto kod nas u porodici ovde u Berlinu samo muž radi, ja se u slobodno vreme bavim slikanjem i motivi su mi najčešće zadivljujući obronci Šar-planine i bogate narodne nošnje iz kraja gde žive moji Goranci. Oni dele sudbinu Srba na Kosovu i ostalo ih je veoma malo.
Sačuvano 20 imanja
Predstavljen je Fond za Kosovo i Metohiju koji se intenzivno angažuje da se srpski narod održi na Kosovu, a otkupom imovine Srba koji nemaju mogućnosti da tu žive, Fond omogućuje da njihova imanja postanu trajno vlasništvo Srpske pravoslavne crkve. Ova imanja će biti ustupljena Srbima koji žele da žive na Kosovu.
Protojerej-stavrofor i starešina crkve Vaskrsenja Gospodnjeg Dragan Sekulić poželeo je dobrodošlicu episkopu Teodosiju i podsetio na njegovu posetu pre 15 godina Crkvi Svetog Save na Vedingu.
- Naša veza sa Kosovom i Metohijom opstaje preko svetinja. Uvek naglašavam vernicima da molitvama dodaju i molitvu za Kosovo - naglasio je otac Dragan.
Vladika Teodosije je rekao da su manastiri živi, Kosovo je živo jer je 100.000 Srba, a od toga najviše dece, sačuvalo svoja ognjišta na Kosovu.
- Na Kosovu i Metohiji je još mnogo starih i siromašnih, ali i mnogo porodica sa puno dece kojima treba pomoć da bi Srbi opstali tamo gde već vekovima žive. 2015. godine pokrenuli smo Fond Eparhije raško-prizrenske za Kosovo i Metohiju čiji je jedini cilj da se spase imovina Srba tamo gde je najugroženija. Počeli smo svi pomalo da odvajamo i do sada je prikupljeno više od 500.000 evra i spasli smo 20 porodičnih imanja na kojima sada mogu da se planiraju dalja proširenja porodica i obnova duhovnog života - istakao je vladika.
Ovakvi su koncerti potrebni narodu
Slavko Milovanović je pre 30 godina došao iz Valjeva u Nemačku. Do 2007. je sa porodicom živeo u Berlinu, a sada su u Verderu na reci Havel, koji je udaljen oko 40 minuta vozom. Veoma se obradovao što je dva dana mogao da uživa u duhovnoj i svetovnoj muzici sa Kosova.
- Vrlo me raduje što su Prizrenski bogoslovi došli u Berlin i što smo imali priliku da čujemo ovako lepo izvođenje starih srpskih pesama. Ovakvi koncerti su vrlo potrebni narodu, ali nema ih dovoljno, a ima previše onih koji su ispod svakog nivoa. Bio sam na oba koncerta. Obožavam našu staru muziku i naše stare običaje i tradiciju, a velika mi je želja da se ta ljubav prenese i na moju decu. Supruga i ja imamo troje dece, dva sina, Aleksandra (26) i Savu (9) dok ćerka Aleksandra ima 19 godina. A činjenica da Srbi na Kosovu prodaju svoja imanja mi je potpuno neshvatljiva. Da sam na njihovom mestu imanje nikad ne bih prodao, nego bih ga poklonio manastiru. Ne bih tražio nikakve pare, ako ne mogu da ga održavam, neka to radi onaj ko je bolji od mene. Prodavati dedovinu žalosnije je i od tuge.
Hrana za 2.000 ljudi
Protojerej-stavrofor Veljko Gačić (na slici) je sa velikim uvažavanjem dočekao vladiku Teodosija u crkvi Svetog Save na Vedingu.
- Prošle godine smo sa grupom vernika posetili naše svetinje na Kosovu i Metohiji gde smo bili veoma lepo primljeni i ta veza bi morala da se očuva. Kosovo je reč na koju nijedan pravoslavni Srbin ne može da ostane ravnodušan - naglasio je Gačić.
Posle liturgije koju je služio zajedno sa protom Gačićem i jerejem Radomirom Kolundžićem, vladika Teodosije je vernicima rekao da se više od 2.000 ljudi hrani u narodnoj kuhinji koju je obezbedila Eparhija raško-prizrenska.
Retke pesme
Milan Kostić, koji je već završio Prizrensku bogosloviju i sada studira na Teološkom fakultetu Aristotelovog univerziteta u Solunu, o školskim danima i Prizrenu kaže:
- U školi mi je u početku bilo teško da se naviknem, jer sam bio odvojen od porodice, ali kasnije sam shvatio da je u Bogosloviji moja duhovna porodica. Mislim da bi svi ljudi kroz ove pesme trebalo da održe sećanje na srpsku prošlost Prizrena. Pesme su nam pevale vladike, ali i stari Prizrenci, jer tu se mogu naći pesme koje nikad nigde nisu bile zabeležene. Pesme "Po potoku sitna riba", "Sa Kosova zora sviće", "Ej u Prizrenu" prožete su duhom Kosova, dok je pesmu "Slavni grade na Bistrici" otac Ilarion iz manastira Draganac kod Gnjilana malo preradio i to je sada himna naše Bogoslovije.
