Bajići žive za fudbal
Bojan Bajić je rođen u Nemačkoj u porodici prve generacije jugoslovenskih gastarbajtera. Radi kao trgovac polovnim automobilima i zadovoljan je poslom. Supruga Slađana je medicinska sestra. Žive u Erlangenu gde je Bojan sa šest-sedam godina počeo da igra fudbal i danas je predsednik FK Jugoslavija koja se takmiči u Krajs klasi. On je po potrebi i igrač, a najčešće je golman ekipe.
Sinovi Lazar i Nikola su uz njega zavoleli fudbal i krenuli očevim stopama. Videvši da suprug i sinovi žive za fudbal, rado im se, kao vatreni navijač, pridružila i Slađana i zajedno su prava sportska, odnosno fudbalska porodica. Kada se uveče i za vikend okupe svi, najčešća tema razgovora je fudbal, bilo da je reč o ekipama i rezultatima obojice sinova, FK Jugoslaviji ili minhenskom Bajernu.
Bajići su porodica koja dugo živi u Nemačkoj, ali ne zaboravlja otadžbinu i zavičaj. U Krnjevo kod Velike Plane, zavičaj porodice Bajić odlaze redovno. Ove godine su sinovi prvi put išli na odmor u Krnjevo bez roditelja i kažu da tamo vole da odu. Lepo im je među vršnjacima i našim ljudima. Oba dečaka dobro govore srpski, jer se tako u kući govori, poštuju se i čuvaju srpski običaji i tradicija.
- Mi smo rođeni u Nemačkoj, ovde živimo i poštujemo ovu državu, ali smo Srbi i volimo svoje i toga se držimo - kaže Bojan Bajić.
On je uzor svojoj deci bio i kada je sport u pitanju. Prve fudbalske korake sa pet-šest godina Lazar (18) i Nikola Bajić (17) napravili su na fudbalskom igralištu uz oca. U međuvremenu sinovi su prošli sve mlađe selekcije i sada su na vratima prvog tima, što će se starijem Lazaru dogoditi godinu dana pre Nikole.
Lazar je standardan igrač A juniora U19, a već je igrao za prvi tim FK Bajersdorf 1926 koji se takmiči u Landesligi. Mlađi Nikola je još u sastavu U19 u ekipi FSV Erlangen-Bruk i verovatno će već sledeće godine zakucati na vrata prvog tima.
Do 13 godina braća su igrala zajedno u ekipama Simensa i Eltersdorfa, a posle su se razišli i sa uspehom igraju u ekipama koje se takmiče u različitim grupama u Landesligi. Obojica nose dresove sa brojem 10, tako da su na poziciji kreatora igre koji pripremaju teren za napadački red u ekipi.
Škola važnija od lopte
Kao talentovane dečake stručnjaci su Lazara i Nikolu uključili u četvorogodišnji program Fudbalskog saveza Nemačke koji je posvećen mladim talentima.
- Za sada oni dobro napreduju, posvećeni su fudbalu, imaju tri puta sedmično treninge, a za vikend igraju utakmice. Pored toga Lazar i Nikola su i dobri učenici u gimnaziji i za nas roditelje je ipak na prvom mestu škola pa onda fudbal. Smatramo da je teško stići do profesionalnog bavljenja fudbalom i života od toga, zato želimo da oni završe školu i tako sebi obezbede posao - ističe Bojan Bajić.
Cela porodica na stadionu Bajerna
- Naši sinovi, ali i supruga i ja smo navijači minhenskog Bajerna i njihove utakmice i rezultate pratimo redovno. Tokom boravka u Minhenu iskoristili smo priliku da posetimo Alijanc arenu, kupimo navijačke dresove i druge sitnice. Dečacima je to mnogo značilo, a i nama je bilo lepo - kaže s osmehom Bojan Bajić.