Molitva i zavet na svetom mestu
U Ulmu je u nedelju (što su "Vesti" objavile) služen parastos za 142 srpska oficira i vojnika čiji su posmrtni ostaci sahranjeni na groblju u ovom gradu, a svedok te žrtve je kameni spomenik na čijem vrhu leži srpski vojnik sa šajkačom u uniformi srpske kraljevske vojske. Njihova imena pročitana su na nedeljnoj liturgiji u hramu Sv. besrebrenika Kozme i Damjana, posle čega su protonamesnik Ljubomir Zorica iz Ulma i protojerej Bratislav Božović iz Beblingena služili parastos kod spomenika.
Na spomenik je pored venca Generalnog konzulata Srbije iz Štutgarta, koji je generalni konzul Božidar Vučurović položio još 11. novembra na dan potpisivanja primirja u Velikom ratu, položen i venac u ime svih potomaka srpskih junaka na kome je pisalo: "Večna slava našim oslobodiocima - zahvalni potomci". To su Crkvena parohija Ulm, Srpska dopunska škola iz Štugarta i okoline, klubovi i podružnica Društva za čuvanje spomenika i negovanje tradicija Srbije do 1918. godine, osnovana pre 30 godina u Štutgartu.
Obraćajući se prisutnima posle parastosa, koji su u rukama imali upaljene sveće, protojerej Božović je rekao da je ovo sveto mesto za nezaborav "jer ako ovo zaboravimo, zaboraviće i nas naša deca".
On je zahvalio svešteniku iz Ulma, nastavnici, roditeljima i učenicima Srpske dopunske škole iz Štutgarta i okoline, našim klubovima i udruženjima koji su se uključili u u organizaciju. U ime podružnice Društva za čuvanje spomenika i negovanje tradicija Srbije do 1918. godine iz Štutgarta, koje je pre 30 godina osnovao, Dobrivoje - Doca Simić je istakao sve važne momente Velikog rata, herojske podvige srpske vojske, ali i stradanje vojnika i civila.
- Sa 250.000 vojnika pod komandom Oskara Poćoreka, udarili su na Srbiju ostavljajući za sobom stravične grozote. Silovanje, klanje, vađenje očiju, vešanje dece, žena i staraca zgrozili su čovečanstvo. Mačva je postala poprište stravičnih zločina. U ovim zločinima isticala se Hrvatska 25. regimenta 42. pukovnija, takozvana Vražja divizija, u kojoj je učestvovao austrougarski feldvebel Josip Broz, zvani Tito. Srbija mora da crkne u krvi i gvožđu, poručivali su Habzburgovci - istakao je Simić i dodao da je u Srbiji i inostranstvu evidentirano više od 6.000 vojničkih grobalja u 17 država. Jedno od njih je i ovo u Ulmu.
Iz Ludvigzburga je na parastos srpskim vojnicima stigla veća grupa učenika Srpske dopunske škole, njihovih roditelja i naših ljudi. Danijel Rvović kaže da u Ludvigzburgu živi devet godina, ima sina i ćerku koji idu na dopunsku nastavu a prvi put je posetio spomenik srpskim ratnim zarobljenicima. Nada i Pera Tučev iz Šenaiha kod Beblingena bili su uočljivi po šajkačama na glavi, a na ovom mestu bili su i 11. novembra kada se u svetu obeležavao Dan primirja u Velikom ratu.
Natalijina ramonda
Dragana Stevanović predsednica Saveta roditelja dopunske škole na srpskom u Ludvigzburgu pripremila je za sve prisutne na groblju sličice Natalijine ramonde koja je srpski znak obeležavanja primirja u Velikom ratu. Ona je u dogovoru sa nastavnicom Biljanom Petrović pripremila ovaj simbol, što je naišlo na zahvalnost i oduševljenje svih prisutnih.
Zastava šumadijskog puka
U povorci koja je stigla do spomenika na čelu je bio Dejan Lečić koji je nosio zastavu 12. šumadijskog puka "Car Lazar". Ona se vijorila sve vreme parastosa kod spomenika srpskim borcima. Protojerej Bratislav Božović kaže da je to kopija originalne zastave koja se nalazi u Beogradu. Kopija je izrađena 1988. godine i čuva se u Štutgartu. Sa ovom zastavom 12. šumadijski puk je prvi probio Solunski front.
Čas istorije uživo
Biljana Petrović nastavnica srpske dopunske škole "Vuk i Dositej" za Štutgart i okolinu kaže da je sa učenicima prethodne dve sedmice obrađivala temu Velikog rata. Ovo je za njih bio čas istorije uživo na mestu gde je spomenik srpskim ratnim zarobljenicima.
Venac položen na spomenik nosili su učenici Luka Milaković i Luka Obradović, a Nada Jagodić i Ana Đekanović recitovale su "Svetle grobove" Zmaja Jove Jovanovića. Učenici su zajedno sa prisutnima otpevali i pesmu "Tamo daleko" što je nateralo suze jednom delu prisutnih.
Sveće na ruskom spomeniku
Posle parastosa kod spomenika srpskim ratnim zarobljenicima, svi prisutni su posetili spomenike ruskim i rumunskim borcima u Velikom ratu. Kod ruskog spomenika sveću je zapalio Nebojša Antić, a Saša Stevanović kod spomenika rumunskim vojnicima. Sveću kod spomenika srpskim vojnicima zapalio je Goran Milaković.
Srbija ponižena u Parizu
Vera Gregović je vodila program kod spomenika, a posle parastosa želela je da kaže koju reč o onom što se dogodilo u Parizu na obeležavanju Dana primirja.
- Srbija je ponižena u Parizu. Naš predsednik nije trebalo da ode tamo, jer je znao da je nekoliko dana ranije na crkvi Nort Dam bila zastava nepostojeće države Kosovo. Da je tada rekao da neće otići tamo, spasao bi obraz svih nas Srba, pa onda i svoj. On je, ipak, savio kičmu i otišao tamo i za to kod našeg naroda u rasejanju nema opravdanja!
