Mladi obradovali veterane
Udruženje srpskih lekara i stomatologa Nemačke, koje je zbog tadašnjih propisa 1978. registrovano kao Udruženje ljubitelja srpske kulture, u subotu je u manastiru Uspenja presvete Bogorodice u Himelstiru, po četrdeseti put obeležilo strukovnu slavu Svete vrače Kozmu i Damjana. Došao je veliki broj lekara, a veterani su bili prezadovoljni zbog brojnih mlađih kolega koji su doveli i decu. Goste je na ulaznim vratima dočekivao domaćin dr Đorđe Marković, stomatolog iz Gros Umstata kod Darmštata, a pozdravio ih je i predsednik udruženja dr Milan Stanković, neurolog iz Koburga koji s ponosom ističe svoj rodni Niš.
- Ovaj put nismo imali ni predavanje ni skupštinu, jer je jubilej i hteli smo da ga obeležimo svečano, kao susret različitih generacija. Vratićemo se izvornim načelima pa ćemo se truditi da naša strukovna slava ubuduće i ostane samo kao susret generacija . Glavni cilj ovog skupa je da međusobno povezuje lekare na radu u Nemačkoj, i da ih sve u okrilju crkve povezuje s našim narodom. Slavu ćemo i dalje slaviti u manastiru, jer na taj način želimo da se zahvalimo Bogu što nam je podario osobine koje nam omogućuju da se bavimo ovim plemenitim zanimanjem - rekao je za "Vesti" dr Stanković.
On je naveo da će deo prihoda sa slave udruženje donirati sestrinstvu manastira Uspenja presvete Bogorodice, koje su nam sa mati Diodorom veoma pomogle oko organizovanja slave
- Srce mi je puno kad vidim koliko je mladih kolega koji su došli, a doveli su i decu. Kad smo moj Bata i ja prvi put organizovali lekarsku slavu u našoj kući u Retenu kod Hanovera, moja Ana imala je tek nekoliko meseci. Ona je danas drugi predsednik Lekarskog udruženja i ovde je sa troje svoje dece. Znači da mladi idu našim stopama i da se tradicija neće prekinuti. Ponosna sam i srećna - rekla je za "Vesti" dr Slavka Teodorović koja je na slavu došla s prijateljicom Luisom Borom, rumunskom pijanistkinjom iz Hajdelberga.
Doktorka Slavka Teodorović, dr Dušan Dragojević i prof. dr Pavle Stanković bili su jedina tri slavljenika koja su bila i na prvoj slavi 1978. u kući dr Slobodana i Slavke Teodorović u Retenu kod Hanovera.
- Mladi nastavljaju našu tradiciju, a prethodnih nekoliko godina broj onih koji dolaze povećava se i to je ono što me čini srećnim - reči su dr Pavla Stankovića, čija će ćerka dr Olga Stanković, psihijatar za decu iz Berlina, biti domaćin iduće slave.
Monahinje pevale na srpskom, nemačkom, ruskom i grčkom
Liturgiju je kao izaslanik episkopa diseldorfskog i nemačkog Grigorija služio i slavsko znamenje osveštao prota Aleksandar Perković paroh kaselski.
Svečanijem ugođaju doprineo je i hor manastirskih sestara koje su molitvene pesme umilno pevale na srpskom, nemačkom, ruskom i grčkom jeziku.
Posle liturgije u gornjoj, svečano nameštenoj sali večeru je blagoslovio prota Perković, a zatim je otpevana Svetosavska himna i himna Bože pravde. Uz bogat izbor srpskih pića i specijalitete koje je pripremio ugostitelj Vladimir Sandić, zakupac manastirskog restorana, druženje i zabava trajali su do kasnih noćnih sati. Goste je zabavljao beogradski ansambl Lira, a cele večeri "na nogama su bile" i monahinje koje su se trudile da se gosti u njihovoj kući osećaju kao u svojoj.
Deca posebno raduju
- Tradicija proslave svetog Kozme i Damjana koja je počela u Hanoveru ide pravim putem. Došlo je više od 90 odraslih osoba, a ima dosta i dece, što posebno raduje - oduševljen je dipl. inž. Zoran Veličković, višegodišnji predsednik Srpske crkvene opštine Hanover, koji je u jednom težem periodu, u dva mandata bio i predsednik udruženja Srpskih lekara i stomatologa.
Okupljajte se češće
Posle osvećenja slavskog kolača, sveštenik Perković je pročitao poruku vladike Grigorija koji, prema rečima predsednika dr Markovića zbog obaveza u Antverpenu , u Himelstir nije stigao.
- Čini me posebno radosnim saznanje da vaše udruženje, osnovano još u vreme episkopa Lavrentija, nije prekinulo sada već dugu tradiciju sabiranja na ovaj praznik. Mnogi od osnivača udruženja nisu više među nama, ali danas su tu njihova deca i neke nove generacije lekara. Divno je što ova plemenita tradicija ostaje neprekinuta. Moju radost zbog toga što se u ljubavi sabirate, donekle umanjuje jedino činjenica da nisam u mogućnosti da budem sa vama - napisao je između ostalog vladika Grigorije koji se u poruci založio za češće okupljanje i na drugim mestima.
