Naša ćirilica svetsko blago
Zajednički projekat Ćirilizacija koji su u sali Pravoslavnog kulturnog centra u Minhenu predstavili članovi KUD Soko i KUD Jugos sa gostima iz Srbije naišao je na dobar prijem i interesovanje među posetiocima.
Zato su njihovo skoro jedinstveno mišljenje i utisak da sličnih sadržaja i programa treba više u dijaspori. Pogotovo, što su dva srpska društva dobila podršku nemačke nevladine organizacije Morgen e.V. čiji su predstavnici na čelu sa Peterom Hilkesom pratili zanimljiv i sadržajno bogat program.
Uvodne napomene o ideji i realizaciji projekta Ćirilizacija posetiocima su dali Olivera Miljanić, predsednica KUD Jugos i Siniša Gajić, predsednik KUD Soko. Oni su zajednički pripremili i odabrali sadržaje kojima su na sveobuhvatan način osvetlili temu ćirilice i kako je sačuvati kao deo srpske kulture i tradicije.
To su dodatno posetiocima dočarali Dragana Ugrinov, profesor srpskog jezika i književnosti iz Beograda i Ivan Topić, glavni urednik internet projekta Ćirilizacija. Nastupila je i mlada guslarka Bojana Peković, a iz Beograda su za ovu priliku došli članovi pevačke grupe KUD "Đoka Pavlović". Njima su se pridružile i muške i ženske pevačke grupe društava Soko i Jugos.
Program su otvorili guslarka Bojana Peković i članovi KUD "Đoka Pavlović", a onda su se na sceni smenjivale muške i ženske pevačke grupe KUD Soko i KUD Jugos.
Dobra podrška stigla im je od muške pevačke grupe KUD "Đoka Pavlović". Završnicu pevačkog dela programa predstavljao je zajednički nastup ženskih i muških pevačkih grupa ova dva minhenska kulturno-umetnička društva.
Predavanje Dragane Ugrinov bilo je vrlo inspirativno i podsticajno za razmišljanje o razlozima zbog čega stariji i deca nemaju naviku da koriste ćirilicu, zašto je ovo pismo potisnuto iz javne i službene upotrebe i šta treba činiti za "ozdravljenje" ćirilice. Govoreći na ovu temu, Dragana Ugrinov je naglasila da je status ćirilice direktno povezan sa statusom srpskog jezika.
- Status ćirilice u našem obrazovnom sistemu je zabrinjavajući, jer nigde u evropskim školama maternji jezik nije zanemaren kao u Srbiji. Ćirilica je kao pismo funkcionalnija od latinice i nije staromodna i prevaziđena, kako se često čuje. Po Ustavu Srbije ona je u službenoj upotrebi, ali je potisnuta, jer Srbi ne pišu ćirilicom. Pokušaj nametanja latinice kao glavnog pisma nema opravdanje, jer 60 posto svetske populacije nema latinicu kao matično pismo. Ćirilica je srpsko nacionalno blago i blago čitavog čovečanstva i čuvajući ćirilicu mi branimo srpsku tradiciju, ali i tradiciju sveukupnog ljudskog roda - naglasila je Dragana Ugrinov.
Ona je istakla da je Unesko 2005. godine upisao "Miroslavljevo jevanđelje" iz 12. veka među 120 najznačajnijih pisanih spomenika na planeti i to kao dobrobit za celo čovečanstvo.
Završetak projekta "Ćirilizacija" posetioci su pozdravili na nogama burnim aplauzom i s neskrivenim oduševljenjem zbog večeri koja je po mnogo čemu bila izuzetna. Za mnoge od posetilaca, među kojima su bili i Jelena Stojanović, konzul Generalnog konzulat Srbije u Minhenu i protojerej-stavrofor Đorđe Trajković, tema očuvanja ćirilice biće aktuelna duže vreme.
Uputstvo
Posetioci su uz ulaznice i program večeri na srpskom i nemačkom, odnosno pisan ćirilicom i latinicom, dobili i uputstvo kako namestiti srpsku ćiriličnu tastaturu na kompjuterima i mobilnim uređajima. Tako je detaljno objašnjeno kako ćirilicu postaviti na računare sa operativnim sistemima Njindonjs 7, Njindonjs Vista i Njindonjs 10 , kao i računare sa operativnim sistemom Macintosh (Mac).
Samo Srbi koristili dva pisma
Na temu čuvanja ćirilice u svakodnevnom životu govorio je i Ivan Topić, glavni urednik internet projekta Ćirilizacija. On je istakao da je njihov osnovni cilj očuvanje ćirilice i njenog položaja u srpskom narodu. Internet projekat Ćirilizacija postoji od 2014. godine, a osnovno sredstvo delovanja su društvene mreže na kojima se okuplja oko 55.000 ljudi iz celog sveta.
- Početkom izumiranja srpske ćirilice smatra se Novosadski dogovor iz 1954. godine, po kome su ćirilica i latinica ravnopravna pisma u Jugoslaviji. Ove odluke se nisu pridržavali ostali narodi u Jugoslaviji. Srbi su pisali i jednim i drugim pismom, a ostali narodi samo latinicom - istakao je, između ostalog Topić.
On je dodao da je položaj ćirilice u medijima u Srbiji katastrofalan i da ćirilicu koriste samo javni medijski servisi u vlasništvu države.
