Magija na srpskom štandu
Na Sajmu knjiga u Frankfurtu, jednom od najznačajnijih u svetu, koji je ove godine 70. put otvorio vrata, predstavljena je i naša književnost na nacionalnom štandu Srbije.
Organizator Nacionalnog štanda Srbije i našeg predstavljanja na sajmu u Frankfurtu je Privredna komora Srbije u ime Ministarstva kulture i informisanja, a Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" iz Beograda je na konkursu dobila organizovanje programa.
- Naš zadatak bio je da osmislimo vizuelnu prezentaciju, da pozovemo veći broj pisaca i sa njima priredimo programe u granicama onoga što možemo da uradimo. Svaki sajam ima nešto svoje posebno. Veoma se razlikuju. Nije isto u Lajpcigu i Frankfurtu iako su u istoj zemlji, a tek sajmovi u Moskvi, Pekingu ili neki drugi. Ovde smo došli sa vrlo skromnim sredstvima i mogućnostima i to je šteta, ali bitno šta čovek uradi u granicama mogućeg, a ne u tome što sanja nemoguće - rekao je Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke i urednik programa na našem štandu.
Milena Kostić, asistent na našem nacionalnom štandu je Branku Radovanoviću, generalnom konzulu Srbije u Frankfurtu, demonstrirala kako funkcioniše Magic box, uređaj koji omogućava virtuelno, ali po osećaju gotovo stvarno prelistavanje dragocene i zaštićene bibliotečke građe. Magic box je revolucionarni spoj vitrine za izložbe i praktičnog iskustva dodira rukom. Specijalni ekran je osetljiv na dodir tako da posetioci mogu da prelistavaju digitalni sadržaj, dok u isto vreme imaju potpun uvid u original koji se nalazi iza stakla.
- Kao i svake godine Generalni konzulat pruža logističku podršku organizatorima našeg nacionalnog štanda. Vrlo je bitno što smo i ove godine prisutni i što svake godine naš štand dobija novi oblik, što je ove godine i bolje opremljen, sa dobro osmišljenom programskom šemom nastupa. Ove godine evo imamo i jednu atrakciju, Magic box. Taj uređaj postoji u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, a ovde je izložen prototip takvog uređaja. U svetu postoje samo tri takva aparata, a mi imamo jedan od njih - rekao je Branko Radovanović.
Na našem štandu je predstavljeno nekoliko programskih aktivnosti, a glavni gosti su bili Bojana Stojanović Pantović i Stevan Tontić. Bojana Stojanović Pantović je profesor jugoslovenske književnosti u Novom Sadu i istaknuta srpska pesnikinja, dobitnica nagrade "Vasko Popa" za 2018. Predstavljeno je njeno pesničko delo. Drugo veliko ime na štandu, Stevan Tontić, pesnik, prozaista, putopisac, prevodilac i dugogodišnji urednik sarajevske "Svjetlosti" u najboljim danima, osam godina je živeo u izbeglištvu u raznim gradovima Nemačke. Pored njih, bili su tu Dejan Aleksić, Dejan Šaponja i Alen Bešić. Predstavljeni su i srpski izdavači i urednici Akademske knjige, Lagune, Vulkana, Kreativnog centra i desetina drugih manjih izdavačkih kuća.
Svet u malom
- Frankfurtski sajam je svetski centar knjige. Srce izdavaštva, na jednom mestu skoncentrisan je ceo globus. Projekcija sveta u malom. Tako kako je projektovan mi ga vidimo ovde. Neke zemlje izgledaju manje nego što stvarno jesu, a neke izgledaju mnogo veće nego što jesu. Mi smo onakvi kakvi jesmo. Na našem nacionalnom štandu predstavila se Agora sa nekoliko izdanja i predstavili smo moju najnoviju pesničku knjigu, "Izgledam, dakle nisam", kao i najnovija izdanja Stevana Tontića, Alena Bešića i Dejana Aleksića, značajnih srpskih pesnika, a u nedelju smo istu prezentaciju imali u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu - kazao je Nenad Šaponja, književnik i izdavač iz Novog Sada.
Vejo želi u Srbiju
Kroz srpski nacionalni štand je prošlo mnogo književnika, a neki od njih su se rado zadržali. Jedan od njih je Vejo Balsar, čuveni romski pisac iz Finske, a s njim je bila i Nina Kasten njegov prevodilac i asistent.
- Moja dela su do sada prevedena na gotovo 20 jezika, a u Nemačkoj su već objavljena četiri romana. Na srpski jezik još nije ništa prevedeno. Velika mi je želja i vrlo sam zainteresovan da posetim Srbiju,i voleo bih da se moje knjige nađu u vašim izdavačkim planovima - rekao je kratko za "Vesti" Vejo Balsar.
Biznis i kultura
Prema rečima Aleksandra Jerkova Frankfurt je mesto gde se prelamaju izdavački biznis i kultura koji utiču na izdavaštvo.
- Vrlo je važno naći dobru kopču između te dve stvari. Srbija godinama traga za mestom koje će umiriti te dve strane. Želju da kulturno-istorijski predstavimo sebe i neophodnost da budemo poslovni u savremenom svetu. Mislim da je pred nama još veliki put - ocenjuje Jerkov.
Izbegličke priče iz Nemačke
Stevan Tontić je napisao je sjajnu knjigu putopisa u kojoj Nemačka igra značajnu ulogu.
- Izdavaštvo je nepregledno, a to se vidi kada čovek dođe na ovako veliki sajam. I Srbija se predstavlja onako kako može sa svojim snagama. Dolazio sam na ovaj sajam i pre rata, a i kasnije sam bio više puta kao izdavač. Ove godine sam predstavljen kao pisac knjige putopisa "Ta mjesta" koju je objavila Agora, Nenada Šaponje. U njoj ima više tekstova koji se bave nemačkim mestima i krajevima, a jedan od značajnijih je tekst o gradu Berlinu u kome sam živeo više godina u izbeglištvu, kada sam tokom rata pobegao iz Sarajeva - rekao je Tontić.
On je govorio i o prevodima sa nemačkog jezika.
- Preveo sam na srpski desetak nemačkih značajnih pesnika 20. veka. Pre neki dan su izašle izabrane pesme pesnika Gintera Ajiha, to je bio verovatno najznačajniji pesnik koji se pojavio odmah posle Drugog svetskog rata. Tu su jako impresivne njegove pesme iz američkog zarobljeničkog logora. On je kao Hitlerov vojnik dospeo u zarobljeništvo krajem rata. To je sada prvi put objavljeno na srpskom jeziku.
