Horstu je Srbija bila Zapad
U organizaciji Udruženja pisaca Sedmica pre nekoliko dana je u prostorijama Generalnog konzulata Srbije u Frankfurtu na Majni održana promocija dve knjige poezije na nemačkom jeziku "Ranjeni se vratismo svetu" i "Apsolutna moć", izdavačke kuće "Pop Ferlag" iz Ludvigzburga.
Publici su se ove lepe književne večeri nabijene emocijama predstavili i čitali svoje pesme autori i izdavač - pisci Slavomir Gvozdenović iz Temišvara, Horst Samsen iz nemačkog Nojberga i njihov izdavač Pop Trajan Pop iz Ludvigzburga. Zanimljivo je da su sva trojica poreklom iz Rumunije.
Ponosan na dijasporu u Rumuniji
- S ponosom i bez lažne skromnosti mogu da kažem da su Srbi u Temišvaru i Rumuniji najorganizovanija srpska dijaspora na svetu. Naša Svetosavska proslava, recimo, svake godine po svom programu, raskoši i broju učesnika zaseni i onu koja se tim povodom organizuje u Beogradu - istakao je Slavomir Gvozdenović.
Čast da se prvi obrati umetnicima i gostima promocije pripala je domaćinu Vojinu Dragišiću konzulu Srbije u Frankfurtu. Potom je posebno zanimljivo bilo obraćanje Horsta Samsena.
- Detinjstvo i mladost sam proveo u pograničnom delu Rumunije, prema Republici Srbiji, koja je tada bila deo SFRJ Jugoslavije. U to vreme ste vi za nas bili Zapad. Na vašoj televiziji sam, recimo, gledao prve Fazbinderove filmove, dolazio do štampe i literature kojih u mojoj domovini Rumuniji nije bilo, a sa vojnicima tadašnje JNA igrao sam fudbal - ispričao je Horst Samsen, koji u "rezervnoj" domovini Nemačkoj živi od kada se, sa još sedam rumunskih pisaca i intelektualaca, 80-ih godina prošlog veka otvoreno suprotstavio režimu bivšeg rumunskog diktatora Nikolaea Čaušeskua.
Ljubiša Simić, predsednik Sedmice iz Frankfurta u ime organizatora je predstavio Slavomira Gvozdenovića,
- Slavomir je pisac, pesnik, čovek nepresušne energije, ali naš večeršanji gost i prijatelj Slavomir nije samo pisac i autor iz Temišvara. On je u bukvalnom smislu reči "srpska institucija u Rumuniji" jer već godinama predstavlja u rumunskom parlamentu 20.000 Srba koliko ih danas živi u toj državi. Član je i udruženja pisaca Srbije i Republike Srpske - kazao je između ostalog Simić, ističući da je Gvozdenović svojevremeno bio i prvi predsednik Skupštine srpske dijaspore, koja je, po njegovim rečima, "nažalost nestala sa scene ubrzo pošto je Ministarstvo za dijasporu Srbije svedeno na Kancelariju".
"Srpska kafana" u Burkini Faso
Slavomir Gvozdenović, čulo se na ovoj promociji, proputovo je ceo svet promovišiću Srbe, Srbiju i srpsku manjinu u Rumuniji, a tokom jednog takvog putovanja stigao je i do Burkine Faso (zapadna Afrika), gde je verovali ili ne, pronašao "Srpsku kafanu"!
Stihove iz svojih zbirki pesama naizmenično su na srpskom i nemačkom jeziku čitala oba autora, a program je ovom prilikom vodio - kad je trebalo "uskakao" i kao prevodilac sa nemačkog na srpski jezik - Dragan Jeftić. Pauze u čitanju stihova popunjavao je izvođenjem starih srpskih pesama na violini Aleksandar Vladisavljević iz Frankfurta.
