Danima Balkana protiv Srba
Srpska zajednica u Minhenu oštro protestuje zbog odluke konzulata Bosne i Hercegovine da bude pokrovitelj manifestacije koja je slavila 10. godišnjicu nezavisnosti Kosova. Ocenjujući da je takav potez "poniženje za srpski narod", na Drugom srpskom saboru dogovoreno je da od nadležnih institucija traže hitnu reakciju.
Docent na Univerzitetu u Regenzburgu, dr Dario Vidojković, za "Vesti" kaže da se konzulat BiH u tom nemačkom gradu godinama unazad ponaša kao da ne zastupa i interese srpske zajednice i Republike Srpske, drugog entiteta Dejtonske BiH. Podsećajući da na kraju krajeva, BiH ne priznaje Kosovo, ističe da je "nečuveno da na ovogodišnjim Danima Balkana promoviše samoproglašeno Kosovo".
- Svake godine na danima Balkana se blati i ponižava srpski narod, ali i Republika Srpska. Tako i ove, na repertoaru su samo ratni filmovi i dokumentarci i iz ugla kosovskih Albanaca. Svima je jasno da je to jednostrano prikazivanje stavova jer nigde neće biti pomenute srpske žrtve. Na Danima Balkana prošle godine, čiji je pokrovitelj takođe bio Konzulat BiH u Minhenu, vodila se ozbiljna rasprava o žrtvama silovanja u proteklom ratu. Naravno, i tada je bio cilj da se ne govori o srpskim žrtvama, niti je nijedan njihov predstavnik bio pozvan - ističe Vidojković.
Apel roditeljima
Na skupu je još bilo reči i o odnosu srpskih institucija prema dijaspori.
- Predstavnica generalnog konzulata Srbije je izrazila spremnost da nam pruži podršku, i to vrlo konkretno, da nam omoguće prostor za predavanja ili druge kulturne i muzičke aktivnosti. Govorili smo i o dopunskoj nastavi i njenoj obnovi u Bavarskoj, a vicekonzul generalnog konzulata Srbije, gospođa Jelena Rodić nam je objasnila da se radi na tome i da su Nemci tražili da se prijavi dovoljan broj srpskih učenika u tu svrhu kako bi dobili školske prostorije u nemačkim školama za učenje srpskog jezika. Otuda i mi apelujemo na roditelje u Minhenu da se pod hitno po tom pitanju obrate konzulatu Srbije. Bilo je još i reči o obeležavanju važnih istorijskih događaja. Takođe se, između ostalog govorilo i o pojednostavljenju glasanja u dijaspori, kao i o zahtevu da se obnovi Skupština dijaspore - ističe Vidojković.
Srpska dijaspora u Minhenu javno postavlja pitanje - u čije ime deluje diplomatsko predstavništvo i zašto je srpska zajednica diskriminisana od svoje matične države.
- Na Drugom srpskom saboru razgovarali smo i o tome kako i sami Srbi doprinose svojim učešćem na ovim skupovima. Možda pod pritiskom neki jednostavno odluče da se uključe, da ne bi bili predstavljeni kao neki radikalni desničari, ili to rade nesvesno, ne znajući pravu pozadinu ove manifestacije, ali suštinski time prave paravan i privid multietničnosti i tolerancije te manifestacije i doprinose tako antisrpskoj kampanji. Naravno da je to daleko od tolerancije ili pomirenja, pošto se stalno i nešto antisrpsko u toj manifestaciji provuče. Mi ne tvrdimo da žrtava nije bilo sa druge strane, ali hoćemo da se oda počast i prikažu i žrtve našeg naroda - ističe Vidojković.
Slikanje pod portretom Stepinca
- Osim Dana Balkana, u Minhenu se obavljaju i druge antisrpske aktivnosti. Tako je 18. i 19. novembra prošle godine održan već treći put za redom tzv. Mimohod za Vukovar, organizovan od udruženja hrvatskih studenata u Minhenu. I tu se krivotvori istorija, pošto se ne pominje prava pozadina borbi oko Vukovara i srpske žrtve. Problematično je i to što grad Minhen dozvoljava ovo, kada se uzima u obzir da se članovi tog hrvatskog studentskog udruženja slikaju pod portretom Alojzija Stepinca, ratnog zločinca, i što pozivaju na marš u Blajburg kako bi odali počast tamo ubijenim ustašama - kaže dr Vidojković.
