Đaci ukrasili slavlje
Udruženje Srpsko-nemačkog prijateljstva "Nikola Tesla" i Srpska pravoslavna parohija Paderborn, zajedno su proslavili Dan državnosti Srbije - Sretenje Gospodnje i parohijsku slavu Svetog Simeona Bogoprimca.
Proslava je počela liturgijom koju je u kapeli crkve Svetog Liborija služio sveštenik Aleksandar Perković, protonamesnik iz Kasela, a više od 120 članova Udruženja, parohijana i gostiju slavlje je nastavilo u Forumu svetog Liborija gde je sveštenik Perković osveštao slavski kolač.
- Naša deca svoj identitet mogu da sačuvaju jedino ako ih naučimo da ispovedaju svoju veru i govore maternji jezik - istakao je sveštenik Perković u svojoj besedi.
Podrška domaćinu
Domaćin ovogodišnje slave bio je Mile Ljubić, koji se pobrinuo za sveću, slavski kolač, žito i vino. Ova čast za iduću godinu pripala je Rajku Kostiću, a predsednica Udruženja prof. Ljiljana Umiljenović obećala je da će Zajednica i Rajka Kostića podržati na isti način kao i prethodnog predsednika.
Prisutnima se obratila i Ljiljana Umiljenović, profesorka srpskog jezika, koja u ovom severno-vestfalskom gradu, udaljenom 80 kilometara od Kasela, deci predaje srpski jezik i rukovodi Udruženjem "Nikola Tesla". Ona se na nemačkom jeziku zahvalila prisutnim Nemcima koji ih podržavaju, kao i svima koji su svojim dolaskom i spremanjem bogate trpeze uveličali ovaj veliki praznik Srbije i srpskog naroda.
Desetak učenika
Srpsku školu u Paderbornu redovno pohađa desetoro srpske dece, a osim kroz srpski, religiju i pevanje, profesorka Umiljenović njihovo obrazovanje dopunjuje i znanjem iz geografije i istorije.
Kulturno-zabavni program obilovao je nizom recitacija, pesama i igara koje su izveli đaci profesorke Umiljenović i veroučitelja đakona Gorana Avramovića koji ih, između ostalog, uči i horskom pevanju. Program su naročito obogatila deca iz Kasela koja su svoj program izvela uz muzičku pratnju Slobodana Tomaševića i Nebojše Pantića.
Veliku pažnju publike izazvao je i nastup malih umetnika koji su svojim recitacijama i proznim prilozima objasnili značaj slave za srpski kulturni i verski identitet. Slavlje je , potom, uz bogatu trpezu, prijatno druženje, pesmu i igru trajalo do kasnih večernjih sati.
