Srbi na udaru novog fašizma
U svojoj poslednjoj prvostepenoj presudi koju je doneo Haški tribunal u predmetu protiv generala Ratka Mladića, komandanta Glavnog štaba VRS u vreme Otadžbinsko-odbrambenog rata, taj isti tribunal je još jednom, po ko zna koji put, pokazao svoje pravo lice, ono ružno koje nema nikakvu vezu ni za pravdom ni sa pravičnošću, a kamoli sa istorijskim činjenicama.
Povratak aveti prošlosti
Dobro je generalov sin, Darko Mladić, sumirao prve utiske nakon ove, nažalost, ne neočekivane presude, kada je rekao "na Zapadu ništa novo". I tako i jeste.
Očigledno, da kada su Srbi u pitanju, nikakva prava, a još manje ljudska prava, niti imaju niti im se poštuju.
Šta reći na opasku glavnog sudije Orija, koji smatra sasvim normalnim da neko ko je pretrpeo više moždanih udara, ima pritisak 180/80, a da ne smatra da je potrebna hitna lekarska nega, zbog čega nije hteo da prekine ili odloži izricanje "presude".
Naime, ta presuda je bila ionako davno izrečena generalu Mladiću, ali ne samo njemu, nego skoro celokupnom političkom i vojnom rukovodstvu RS, na čelu sa prvim predsednikom dr.Radovanom Karadžićem, koji su bili markirani i osuđeni kao navodni ratni zločinci, još na samom početku krize u bivšoj BiH.
I to zato, pošto su ovog puta Srbi bili rešeni da se zaštite od ponovnog genocida, raznih jama i novog Jasenovca, koji su Hrvati i muslimani u Bosni iznova spremali za Srbe.
Tako da ova presuda nema nikakvu vezu sa pravdom, ali se zato vrlo dobro uklapa u okvire tzv. Novog svetskog poretka, ili bolje reći, neporetka, s obzirom na to koji je haos u svetu proizveo nakon sloma komunizma 1989/1990. godine.
Taj Novi svetski poredak je karakterističan po tome da je svuda u zemljama Varšavskog ugovora, odnosno u otcepljenim jugoslovenskim republikama podržao revizionističke snage, koje su u osnovi sledbenici starih fašističkih, nacističkih i ustaških ideologija, koje su zapadni saveznici navodno porazili 1945. godine.
Takođe je očito nasledio Hitlerov "Drang nah osten" (Prodor na Istok).
Odbraniti krvlju stečeno
Čoveka kojeg su ne samo hrvatski i muslimanski, već pre svega i zapadni mediji u tolikoj meri dehumanizovali, satanizovali i difamirali, nije ni u kom trenutku mogao na taj način imati ni trunke izgleda fer suđenja, pa taman da se dobrovoljno predao još 1995. godine haškim kadijama.
No, istorija će imati zadnju reč o ovom predmetu, kao i o mnogim drugim dosad prikrivenim činjenicama o ratu u bivšoj Jugoslaviji, a koji će, kad tad, isplivati na videlo i urušiti sve ove od Zapada iskonstruisane mitove rata u bivšoj Jugoslaviji.
To će biti zadatak struke, istoričara i pravnika, a ostaje obaveza Srbima u RS da tu krvlju stečenu i odbranjenu RS odbrane u slozi i da je sačuvaju na najbolji način!
Tačno 45 godina kasnije morali smo da vidimo, da te mračne sile nisu poražene, naprotiv, nego se kao aveti ponovo pojaviše na scenu, noseći sa sobom ponovo rat, krv i bol.
Vrlo je indikativno da su SAD tako opšte podržale politički, propagandistički i najzad i vojno one snage u jugoslovenskom građanskom ratu, koje su svoje uniforme kitili ustaškim simbolima.
Nisu pristali na novi genocid
Ovakva suđenja, kao i ovo sad generalu Ratku Mladiću, ući će kao najgora i najcrnja mrlja u istoriji svetskog prava.
Šta reći, kad se general Mladić osuđuje za uzimanje pripadnika UN za taoce, da bi sprečio napade NATO na RS?
Znači li to onda indirektno, da je trebalo da Srbi nemo i bez ikakvog pružanja otpora da čekaju da NATO volšebno seje uranijumske bombe na njih i da ih ubija kako mu se prohte?
O tada već očiglednoj pristrasnosti tih istih pripadnika UN koji su sačuvali muslimanske korpuse od vojnog poraza u Srebrenici, Goraždu, Bihaću, pa i u Sarajevu, i koji su špijunirali srpske položaje, dostavljali oružje i municiju hrvatsko-muslimanskoj strani i koji su najzad i otvarali vatru na srpske položaje, nema nikakve dileme.
Kao takvi, koji su se otvoreno stavili na jednu od sukobljenih strana i time prekršili svoj mandat, morali su na kraju postati legitiman vojni cilj, po svemu sudeći.
No, samo ta tačka presude dobro ilustruje ulogu koju je zapadni Novi svetski poredak zapravo bio namenio Srbima, a koji je trebalo da budu žrtve, koje je mogao nekažnjeno da ubija i da kolje kako je ko hteo.
Srbi su zato proglašeni ratnim zločincima zato što nisu pristali da budu po drugi put zaklan narod, nego što su se odlučili da se brane i da pruže otpor.
To je u stvari glavni greh generala Mladića koji mu se stavlja na teret, zato što je se suprotstavio tom Novom svetskom neporetku, i što je stao na branik svoje otadžbine i svog srpskog naroda.
Nije zato ni nikakva slučajnost, da je u sudskom veću, shodno zapadnom revizionizmu, sedeo i jedan nemački sudija, a nije ni slučajnost da mu se izriče u stvari davno donesena presuda dan posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma i Aranđelovdana.
I ovog puta, Zapad se služi simbolikom kao i bezbroj puta pre, kada su u pitanju udari na srpski narod.
Na kraju, na pitanje da li je general Mladić imao fer suđenje, mora se nedvosmisleno odgovoriti: NE!
Žmurenje na sledbenike Al Kaide
Amerikancima nije tada zasmetalo ni da podržavaju islamske džihadiste, koji će u Bosni činiti ona zla kojima će se mnogo kasnije "proslaviti" prvo Al Kaida, pa zatim Islamska država.
Preteča Islamske države se upravo mogao naći u Sarajevu, Zenici, i drugim mestima pod kontrolom muslimanske tzv. Armije BiH.
Šta sa našim mučenicama?
Zar je bilo i pravde za stotine i stotine Srpkinja mučenica, koje su bile podvrgnute najgorim torturama od strane pripadnika hrvatskih i muslimanskih oružanih formacija, i silovane? Ako je Haški tribunal navodno bio osnovan da deli pravdu i da doprinese pomirenju u regionu, onda je te ciljeve svojom selektivnom, antisrpskom nepravdom u potpunosti promašio.
Sudije Haškog tribunala sve te činjenice nisu htele da uvaže, isto tako nisu nikada postavile pitanje odgovornosti na strani zapadnih zemalja i političara, koji su svojim jednostranim i time ratno-huškačkim nastupom u vrlo dobroj meri doprineli da se taj nemili rat produži, čime su se patnje sva tri naroda istovremeno produžavala.
Niko od njih nije postavio pitanje odgovornosti Alije Izetbegovića koji je javno rekao da je spreman da žrtvuje mir za suverenu i nedeljivu (čitaj unitarnu) BiH, niko od njih nije pitao zašto i sa kojom namerom su mnogo pre izbijanja ratnog sukoba u bivšoj BiH formirane Patriotska liga i Zelene beretke.
A ko je odgovarao u Hagu za blizu 30.000 srpskih žrtava, podatak koji je izneo Milorad Kojić ispred Republičkog Centra za istraživanje ratnih zločina?
Pa, nisu Srbi valjda sami sebe pobili i masakrirali? Brojna groblja stradalih Srba, među njima i najmlađa deca, žene, starci, po Bratuncu, Višegradu, Zvorniku, i po mnogim drugim gradovima i mestima u RS, nisu bili dovoljan dokaz tim istim sudijama Haškog tribunala da se osudi ratni zločinac Naser Orić. A nije on bio jedini, bilo je njih još.
No, statistika Haškog tribunala po tom pitanju je katastrofalna, jer se najviše Srbima sudilo, i najviše kazni su Srbi dobili, kojih više nema u Sarajevu, Bihaću, Zenici, Mostaru, Goraždu, Kupresu, Livnu, Glamoču, Grahovu, i drugim mestima, u kojima su do rata u priličnom broju živeli (u nekim čak činili većinsko stanovništvo), a koji su posle rata pripali Federaciji BiH.
