Veliko je srce Srba
Francuza Marka Antoana Frebua upoznali smo u Srpskoj nacionalnoj akademiji u Torontu na promociji knjige Marije Šajkaš iz Njujorka, o kojoj su "Vesti" pisale krajem novembra.
Bio je posle toga prisutan na još nekoliko kulturnih događaja u SNA, pa smo bili radoznali zašto dolazi na ove susrete srpske dijaspore, iako ne priča srpski i ne razume o čemu se govori.
Kako ste došli u kontakt sa srpskom zajednicom u Torontu?
- U Beogradu sam živeo skoro godinu dana i na taj način sam se zainteresovao za Srbiju i srpsku kulturu i istoriju. Voleo sam moje vreme tamo i otkrio sam državu koja, nažalost, ima loš imidž koji su mediji kreirali u zapadnom javnom mnjenju. Da bih nastavio svoju vezu sa Srbijom, odlučio sam da počnem da radim doktorat o srpskoj dijaspori, posebno dijaspori u Beču i Torontu. Izabrao sam srpsku dijasporu u Torontu jer je moj doktorat integrisan u nemačko-kanadski program, ali i zato što je to jedna od najvećih i najuticajnijih srpskih dijaspora u svetu, tako da je bilo logično da je uključim u istraživanja.
Ponosni na poreklo
Šta vam se čini interesantnim kada razmišljate o srpskoj dijaspori u Torontu?
- Srpska dijaspora u Torontu, kao i u mnogim gradovima Severne Amerike i Australije, ima zaista interesantnu istoriju jer je jako vezana za kraj Drugog svetskog rata, egzil četnika i nastanak Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Tokom više decenija, mnogi emigranti nisu mogli da se vrate u svoju zemlju zbog političke situacije. Ovo iskustvo je mnogo uticalo na organizaciju srpske dijaspore, ali i na vezu i odnose sa drugim dijasporama sa Balkana.
Na koji je način srpska zajednica slična, a u čemu se razlikuje od drugih etničkih zajednica koje ste istraživali?
- Kao i mnoge druge etničke grupe u Torontu, Srbi su sačuvali i ponosni su na svoje poreklo, tradiciju i kulturu. Primećuje se da mlađe generacije, rođene u Kanadi, polako počinju da se utapaju u kanadsko društvo i da prihvataju kodove tog društva, ali ipak ostaju ponosne na zemlju porekla svojih roditelja i dedova i baka. Mislim i da su bombardovanja Srbije 1999. godine i antisrpska propaganda samo pojačali njihov osećaj pripadanja srpskoj zajednici i da je pomaganje njihovoj domovini deo njihove misije. Zapravo, bio sam stvarno iznenađen kada sam otkrio koliko je mladih ljudi srpskog porekla, rođenih u Kanadi, odlučilo da se poveže sa Srbijom i da tamo odu da žive. Izgleda da su u Srbiji našli ono što ne mogu u Kanadi, a to je druženje, slobodno vreme i osećaj pripadanja.
Negativna propaganda
Šta je u svesti ljudi postigla negativna medijska propaganda koja se godinama vodila protiv Srba, sagovornik "Vesti" je objasnio na ličnom primeru.
- Pre turističke posete Srbiji nisam imao nikakvu ideju o srpskom narodu. Samo sam čitao o nasilju među fudbalskim navijačima i incidentu kada je jedan Francuz ubijen pre nekoliko godina. Sećam se da me je dan pre prvog odlaska u Srbiju u panici nazvao otac zato što je mislio da nije bezbedno putovati u Srbiju. Verovatno su mu u glavi još bile slike rata devedesetih i filmovi koji su Srbe opisivali kao varvare. Kasnije, kada sam već živeo u Beogradu, posetili su me roditelji i bili su prijatno iznenađeni Srbijom. Danas, kada bih im rekao da ću ponovo da živim u Beogradu, ništa im to ne bi smetalo jer su se uverili da su Srbi normalni i prijateljski raspoloženi ljudi.
Šta Vam se dopada kod Srba, a šta ne volite previše?
- Tokom istraživanja, srpski narod je spontano pokušavao da mi pomogne u ostvarivanju ciljeva. Povezivali su me sa rođacima, pozivali na događaje i rado pričali o svojim imigrantskim iskustvima. Uopšte govoreći, rekao bih da su to vrlo otvoreni ljudi dobrog srca i vrlo je prijatno i lako razgovarati i diskutovati s njima. Sa druge strane, nekada mogu biti prilično nepredvidljivi, a vreme za njih je, ponekad, relativna stvar.
Izbegličke paralele
Na čemu trenutno radite?
- Pored rada na doktoratu, bavim se i prezentacijom svoje nove knjige "Migracione krize na Balkanu: pogled istraživača" koja je nastala na osnovu mog istraživanja u Srbiji. Dok sam živeo u Beogradu istraživao sam teme vezane za prolazak sirijskih izbeglica kroz Srbiju na putu ka zemljama EU. U knjizi sam pokušao da napravim paralelu između tih izbeglica i onih iz ratova devedesetih kojima sam dao priliku da nešto kažu i da se čuje i njihov glas. Probao sam, takođe, da objasnim kako je Evropska unija, nakon što je kreirala probleme, zaboravila i ostavila Srbiju da se sama bori s njima. Nažalost, zasad je knjiga dostupna samo na francuskom, ali se nadam da će se javiti srpski urednici i zainteresovane izdavačke kuće i da će biti prevedena i na srpski jezik - kazao je Mark Antoan Frebu na kraju razgovora za "Vesti".
Interes za migrante
Mark je rodom iz Lila gde mu roditelji i danas žive. Ovaj 33-godišnjak magistrirao je humanu geografiju na univerzitetu u Cirihu i specijalizovao se za migracije. Tada se i javio njegov interes za izbegličke probleme u najširem smislu, pa je poželeo da uradi nešto kako bi pomogao izbeglicama. To je bio jedan od razloga koji ga je odveo u Beograd. Iskustvo turiste u Srbiji stečeno pre više godina, kada ga je Beograd šarmirao, posebno energija grada i njegovi stanovnici, takođe je doprinelo da se ponovo nađe u srpskoj prestonici u kojoj je proveo skoro godinu dana.
