Glas dijaspore u "Vestima" (20): Cenjeni u svetu,matici ne trebamo
Mihajlo Milićević je već pola veka u Kanadi. Uspešan je biznismen, vlasnik putničke agencije 747 koja je poznata i cenjena i u Severnoj Americi i otadžbini.
Glas dijaspore u "Vestima" :
1. Beograd se boji rasejanja?!
2. Prvi korak da napravi država
3. Nema strategije prema rasejanju
Agencija je 1974. godine proglašena od tadašnje Jugoslovenske asocijacije putničkih agencija za ambasadora turizma. Milićević je poreklom iz Klepaca kod Čapljine, a sa 13 godina preselio se u Beograd. U Kanadu je stigao iz Ciriha 1968.
Svoje poreklo, Hercegovinu i rodni kraj nikada nije zaboravio i često učestvuje u akcijama za prikupljanje donacija za zavičaj, ali i za čitavu otadžbinu. Preko njegove agencije se vrši besplatan transfer novca u dobrotvorne svrhe. O odnosima matice i dijaspore ima šta da kaže, jer u građenju tih veza i sam učestvuje tolike decenije.
Za Vladu Srbije koju vodi Ana Brnabić navodi da je produžena ruka prethodne vlade koja je u svom programu zacrtala da se oslanja na privredni razvoj zemlje i saradnju sa moćnim kapitalom i saradnju sa državama koje su joj naklonjene.
- U ovom kontekstu se ne vidi oslonac na dijasporu i potencijal koji ona može da pruži. Mislim tu na biznismene koji su nešto stvorili u državama u kojima rade, koji imaju kapital i ugled vredan pažnje, a koji bi mogao da se iskoristi na obostranu korist. Očekujem da Vlada posveti veću pažnju ljudima sa stečenim znanjima u dijaspori. Ti ljudi mogu i treba da budu spona dobrog i korisnog u odnosima između države iz koje su potekli i onih u kojima žive i rade - kaže Mihajlo Milićević.
On ističe da mu najviše smeta pasivan odnos Vlade i države prema rasejanju.
- Nešto što je bilo za svaku pohvalu, Ministarstvo za dijasporu, ukinuto je.
Ministarstvo je, prema njegovom mišljenju moglo da ima manji administrativni aparat, a da vrši bolju funkciju prema onima za koje je bilo namenjeno. Zapravo, trebalo je da ima konkretnije programe i jasne načine za njihovu realizaciju.
Glas dijaspore u "Vestima" :
10. Da dobijemo iste uslove kao stranci
11. Izgubili smo slogu, ljudskost i veru
13. Trećina naroda gurnuta u zapećak
14. Beogradu smo na periferiji interesa
- Navešću jedan primer. U junu 2004. godine organizovao sam prvi direktan čarter let na relaciji Toronto-Beograd-Toronto i to je trajalo četiri godine. Kada je trebalo da se ovaj let obnovi obratili smo se Vladi Srbije i rukovodstvu Er Srbije s namerom da se taj projekat zajednički ostvari. Od 2008. do sada nikakav odgovor nismo dobili. Kada je uspostavljena direktna linija Njujork-Beograd-Njujork predložili smo da se umesto leta za Njujork uspostave direktni nedeljni letovi za Toronto i Čikago. Ni na taj predlog nikada nismo dobili odgovor, a avioni za Njujork odlaze poluprazni. Bili su ovo predlozi nas iz dijaspore na koje nikada nismo dobili odgovore. Postavlja se pitanje kako i s kim sarađivati - navodi Milićević.
Naš sagovornik smatra da bi bilo dobro da se osnuje koordinaciono telo među iseljenicima u kom bi bili pravi ljudi koji znaju problematiku i pozitivna kretanja u svojim sredinama. Država bi sa svoje strane mogla da organizuje operativno telo koje bi se povezalo sa iseljenicima, a sve u cilju odabiranja i realizacije zajedničkih programa.
- U svakom slučaju inicijator treba da bude država, jer je to u njenom interesu - kazao je za "Vesti" Mihajlo Milićević.
Da "pritisnemo" Beograd
Odgovornost je i na dijaspori koja sebe stavlja u pasivan položaj i očekuje da njene probleme reši neko drugi, ističe naš sagovornik.
- Treba oformiti neko telo, neki odbor predstavnika dijaspore i vršiti pritisak na vladu i predsednika države da se komunikacije među nama obnove i učvrste. Nerešenih pitanja je puno: od školovanja dece, investicionih ulaganja, povratka penzionera i beneficije povratnika, pitanje državljanstva i mnogo drugih koje država i dijaspora treba da usaglase kroz zakonsku regulativu - smatra Mihajlo Milićević.