Drugarstvo uz pasulj i pečenje
Prijatelji moraju da imaju ustaljeni red vožnje, a ukoliko su oženjeni, na suprugama je da poštuju tu satnicu. A satnica u pariskom predgrađu Le Lilas, u mirnoj ulici u kojoj je pečenjara, radnja i kafana Kod Milenceta, traje godinama, evo, skoro tri decenije. U kafani koja je ime dobila po mnogo simpatičnom i uvek nasmejanom gazdi Miroslavu Milencetu Gvozdenoviću, svakog utorka okupljaju se prijatelji.
A u vezi Milenceta, nekako ispada: ko je Srbin, ko voli prasetinu i jagnjetinju, mladu jaretinu i pogolemog vola, ne može da ne zna gde ga naći, pa ili mu dođu na noge ili Milence njima ide na noge.
- Za sve - rođenja, krštenja, rođendane, svadbe, diplome, penzije, sahrane, za sve me traže i za sve im spremam trpeze - predstavlja se Milence.
Ali pričamo o utorku, posvećenom drugarima, ima takva i subota, ima istih takvih i drugih dana. Milence obavezno na svoje ražnjeve, koji se vrtoglavo okreću, ubacuje, uglavnom, mladunčad domaćih četvoronožnih životinja, pa se posle četiri sata zarumene i vraški dobro zamirišu. Hej, vjerujte, nema u Parizu boljeg i slađeg i po meri slanog pečenja, obavezno prste ližeš i sve misliš kako u stomaku ima mesta za još. Nekako je teško rastati se sa takvom ponudom, jedeš, uživaš i pamtiš.
Dakle, svakog utorka, koji minut posle podneva, Kod Milenceta, za manjim ili većim stolom okupe se drugari. Ovog utorka udobno su se smestili: Mića Aleksić, bivši poverenik Vlade za dijasporu u Savetu Evrope, Miloš Janković bivši predsednik Skupštine dijaspore Srba (jedan mandat) i Zajednice srpskih udruženja (dva mandata), Dragan Mitrović turistički menadžer, Miroslav Steković građevinac. U ulozi počasnog gosta je Mića Jakšić, bivši državni sekretar za dijasporu, pisac, producent i još mnogo šta, a oko njih, kao leptirica, ubrzano skakuće lepotica konobarica Isidora Basarić iz Brzana je.
Nekad rupa, danas raj
Uh, kakav pasulj! Mnogo dobro miriše i nepca sladi od starta do poslednje kašike, a još kad ubaciš ljutu papriku, od lepote ti se užare sva čula i nervi. Mnogo to vole Milencetovi muški klijenti.
Na red dolaze prasetina i jaretina, topli, rekoše "kao majčino mleko", tope se u ustima, a kožica krcka. Šareni se sveža salata, krompirići žute. Pri kraju stižu, po francuskom, sirevi razne tvrdoće i boja, a pre kafe, eto, baklave. E, baklava je posebna priča! Kako uđe u usta, kao da momentalno nestane, ostane samo ukus oraha, recept ne saznadosmo, izumela ga Milencetova supruga Radojka Rada i nekako se činilo kao da je među sastojke ubacila i pudinga od vanile. Ma, nije, ali tako "zvuči".
Za susednim stolom Šapčanin Dušan Milovanović, oslovljavaju ga sa Amidža. Ovako kaže :
- Ako Milenceta ne možete da izbegnete, dođite na ručak kod njega i dolazićete svaki dan. Toliko je dobar da nema konkurencije. Otvorio on ovo mesto 1990. godine, bilo je rupa, a pretvorio ju je u raj gurmanluka.
Milence pojašnjava:
- Svaki dan radim, izuzev ponedeljka, kao pevaljka. Ništa mi nije teško, a najslađe mi je lepo društvo, zato malo-malo, pa zasednem s njima.
Društvo se raspričalo. I, prejelo. Prvi ustade i pobeže Miloš Janković.
- Gde će? - upita Dragan.
- Ne zna ni on - odgovori jedan od Mića.
Svaki Mića je tip-top
U stvari, za istim stolom su tri Miće: Aleksić, Jakšić i Steković.
- Svećom ne bih mogao pronaći Miću koji ne valja. Svaki Mića je tip-top. A ako neko nađe Miću koji ne valja, neka mi javi, noge da mu prebijem - lepo objasni Mića Steković.
Mića Aleksić - Mići Jakšiću speva ovakvu odu:
- Bivši je poverenik Vlade Srbije, bio mi je šef, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu. Šta reći o čoveku koji je celu dijasporu poznavao u prste, a za njegovo vreme dijaspora je bila predstavljena u svom punom značenju i bila poštovana kako joj dolikuje.
Uključio se i treći Mića, Jakšić, ovako reče:
- Kakva sreća sresti stare prijatelje sa kojim sam sarađivao prethodnih 20 godina. Iza nas su lepe uspomene, velika dela, a sreća je i što saradnju nastavljamo. Iskreno se radujem svakom dolasku u Pariz, ovaj je bio u tranzitu za posetu srpskoj Kanadi i vezan za fudbalere Crvene zvezde. Zvezda je sada dobro organizovana i na nivou Lige šampiona.
Malo dalje grupa Poljaka i oni sportski obojeni slave odbojkašku svetsku titulu šampiona. Jeste, i njima je apetit dobar.
Jureći tamo-vamo, propeler Milence zadovolji svačiji ukus i raznovrsne želje. Bi i težih zadataka, ali osmeh ne skinu sa lica. Odradio je briljantno i ovaj utorak. A sutra je novi dan. I svaki mu kao utorak.
Znaju da žive
- Ovakav pasulj i pečenje mogu da organizuju samo veliki prijatelji i mnogo mi je drago da sam upravo s njima. Čujem da ih utorkom bude po 10-15 i da se dešavalo da se to pretvori u sedeljku zatvorenog tipa. Znaju naši Parižani da žive, ali i da ostanu ono što su uvek bili - komentar je Miće Jakšića.
Svilajnac glavni grad?
Gazda Milence je u Francusku stigao iz okoline Svilajnca. Uzgred, evo male priče o Svilajnčanima. U Parizu, gde se god okreneš, eto Svilajnčanina. Jednom, tako, Francuz koji mnogo druguje sa Srbima, ozbiljno upita:
- Je li kod vas glavni grad Svilajnac? Svi kažu da su iz Svilajnca.
