Metro lepši od muzeja
Predsednica Svesrpske zajednice Francuske Stana Bilbija puna je utisaka o boravku u Moskvi, koje je htela da podeli sa svim čitaocima "Vesti".
- Volim kad putujemo, kao i svi članovi mog društva, a većina su članovi Svesrpske zajednice Francuske (SZF), smatraju da se tako održava i produžava srpstvo i srpski jezik. Kako sam i predsednica SZF, desna ruka mi je potpredsednica Suzana Reljić (gazdarica restorana koji se graniči sa crkvom Sv. Save u ulici Simplon), a u organizovanju putovanja nam mnogo pomaže taksista, Čačanin Predrag Janković, onda je jasno da mi ne pada teško planiranje druženja. Zato i hoću da se pohvalim: proteklih dana smo odradili putovanje u Moskvu i ne znam kako da opišem naše oduševljenje, jednostavno, ja nemam reči.
Dopao im se srpski grb
- Nauživali smo se i lepo družili. Došli smo i do zaključka da Rusi odlično reaguju kada vide moju majicu sa na leđima odštampanim velikim srpskim grbom ili kad im kažemo odakle smo, onda prokomentarišu: "A, Srbija, druzja, harašo, harošo" (Srbija, prijatelji, dobro, dobro). To je bilo prijatno.
Zvono od 64 tone
- Bilo nas je 23, među nama šest pripadnika jačeg pola, oni nas pazili, mi njih, hoću da ih nabrojim: Nedeljko Mazarević, Dragomir Lovčević, Miloš Novaković, Bane Savić, Predrag Janković, Mališa Zindović i Milan Mandić kao vodič agencije iz Srbije. A mi smo bile "devuške", jer toliko vedrine, elana, snage, upornosti i znatiželje ne bi imale ni osamnaestogodišnjakinje na svojoj maturskoj turneji. Pet dana trajalo je naše nezaboravno putovanje. Avionski prevoz Pariz-Cirih, do Moskve još tri sata... Sve je brzo prošlo uz dobar obrok, a po sletanju u Moskvu suočili smo se sa pet pasoških i carinskih kontrola, prođeš jednu, eto druge, nema rupa kod Rusa.
- Ispred aerodroma dočekao nas je autobus i vodič i pravac u hotel Alfa, u centru Moskve, tu su odsedali sportisti za vreme moskovske Olimpijade.
Stalno smo izgovarali komplimente. Doručak švedski, jedi dok ne pukneš, ručak smo preskakali zbog velikih turističkih obaveza, a večera je bila slobodna, većina je po završetku napornog dana obedovala u hotelskom restoranu. Izbor hrane de luks, naravno, ruski specijaliteti, ali i internacionalna kuhinja. Sve bogato.
- A koja lepota od Moskve! Obišli smo grad, temeljno Kremlj u kojem smo ostali skoro celi dan. Oružana palata je impresivna. Autobusom smo išli u 70 km od Moskve udaljeni Sergejev Posad, u crkvi Svete Trojice se služila liturgija, tamo je carsko zvono teško 64 tone. A koliki je Crveni trg! Prostran, živ, sa crkvom šarenom Vasilija Blaženog, sve je lepše nego na slikama.
Hladni domaćini
- Istakla bih da me je najviše oduševila čistoća Moskve, nigde papirića, opuška, otpatka, kad bi hodao bos - stopala bi ti ostala čista. Nigde nismo videli klošara ili nekog prosjaka. Ipak, naj, naj, naj je metro koji hara podzemljem Moskve, svaka stanica kao muzej ili pozorište, u mermeru, postavljeni su i kristalni lusteri, mnogo je statua, tu smo se neumorno fotografisali. Zanimljivo je da u metrou važe precizne satnice, vozač ne čeka da svi putnici izađu ili uđu, već nemilosrdno zatvara vrata kad mu je za to propisano vreme. Pamtićemo i šetnju brodom rekom Moskvi, tu smo imali i večeru, a i sebi dali oduška uz pesmu i igru.
Od Čikaga do Sidneja
- Tokom šest godina, koliko sam na čelu SZF, naputovali smo se. Bili smo u Čikagu, Pragu, Beču, Budimpešti, Lisabonu, Barseloni, u Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Rusiju, prokrstarili celom Italijom, u oktobru ćemo u Sidnej... Tako gradimo bratstvo i širimo prijateljstvo.
- Ono što bih zamerila Moskovljanima jeste da nisu previše ljubazni, hladni su, malo smo dobili osmeha, kad vide da nešto ne razumeš ili oni tebe ne razumeju, nemaju živaca, okrenu leđa i odu. Za radnje nismo imali vremena, a i cene su, na primer, oko Crvenog trga, kao kod nas na Šanzelizeu. Pijaca im je odlična.
- A ko o čemu, ja o moskovskom metrou i čistoći. To mi se stvarno urezalo u pamćenje. I dodala bih: ceo ovaj put, s avionom, aerodromskom taksom, autobusom, šetnjom, ulaznicama za muzeje i vodičem koštao nas je po 715 evra, proveli smo se kao bogovi, svaki evro nam se isplatio. A naučili smo da kažemo: "Spasiba, Rusija" i odmah počeli da pripremamo sledeće putovanje. Sankt Peterburg je na redu.
Najviše ima Kineza
- Predsednik Putin jeste njihov Bog, ali nigde nismo videli idopoklonstvo, veličanje, fotografije Putina i to nas je iznenadilo. Videli smo mnogo obeležja koja reklamiraju predstojeće Svetsko prvenstvo u fudbalu, na primer, džinovski sat koji otkucava po sekundama vreme do starta. Stranaca ima mnogo, najviše Kineza.
