Od dijaspore tražio auto
Pariski slučaj "direktor, ambasador i službenici", odnosno, Radoslav Pavlović, direktor Kulturnog centra Srbije protiv ambasadora Rajka Ristića i koordinatora u KCS Milovana - Mikija Ćirovskog i Nikole Letića dobio je izuzetno velike razmere, pa je u Pariz stigla hitna inspekcija Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Dok komisija ispituje detalje sukoba direktora Pavlovića sa koordinatorima u KCS Milovanom - Mikijem Ćirovskim i Nikolom Letićem, koji je kulminirao kad je Pavlović Ćirovskom prevrnuo radni sto, izbacio ga iz kancelarije, ugledni predstavnici naše dijaspore u Francuskoj govore o dešavanjiima u Kulturnom centru Srbije.
Lidije Gojković, diplomirani muzičar, iznosi teške optužbe na račun direktora KCS:
- Gospodin Pavlović je, u ulozi direktora KCS, tražio da dijasporci organizuju humanitarno veče na kojem bi se sakupio novac za kupovinu kola kojima bi se on služio. I kakvi smo naivni i dobri, to bi se i realizovalo da nisam čula za taj idiotluk, napisala i dijasporcima uputila kritičko pismo, što je došlo do ambasadora Ristića koji se zgrozio i akciju momentalno zaustavio. U pismu sam lepo naznačila da su moja kola stara, a da sam dijasporu mnogostruko više zadužila od Pavlovića, pa, eto, neka i meni kupe kola.
Interna stvar ministarstva
Romeo Milošević, predsednik Saveza dijaspore Srba, istina, na iznenađenje, ovako je izjavio:
- Mi smo u Savezu rešili da ne reagujemo, to su interne stvari, neka ih rešava Ministarstvo spoljnih poslova.
Na pitanje da li upravo ovakve stvari štete KCS, dijasporcima i Srbiji, odgovorio je:
- Neću ništa da kažem.
A i ovo od Lidije:
- Ko god dođe u KCS oseća da nešto nije u redu. Sramota je da se na agresivan način, rušeći ugled te institucije, rešavaju lične nesuglasice, a i režira politički problem. Ovakva sramota nije dobra ni za koga - ističe Gojkovićeva.
Ambasador Srbije u Parizu Rajko Ristić je prvi i najviši predstavnik naše matice u Francuskoj, te bi trebalo da mu je potčinjen i ministar savetnik, u ovom slučaju to je direktor KCS Radoslav Pavlović.
Zato je teško naći odgovor na pitanje zašto je Pavlović mimo znanja ambasadora tražio otvaranje novog radnog mesta (za suprugu Gorana Čvorovića), pisao pisma ministarstvima bez prijave i overe ambasadora, nije poštovao diplomatsku hijerarhiju, nije prihvatio dostavljeno rešenje Ministarstva za kulturu o produžetku ugovora (Ćirovski) i samovoljno je privremeno zatvorio KCS.
Naša poetesa Dana Dodić veoma je angažovana na polju srpske kulture.
- Na startu Pavlovićevog mandata susretala sam se sa problemima. Pitajući za koncert posvećen srpskom kompozitoru Rasinskom, dobila sam odgovor da to nikako ne može po Amandmanu 10, a to u prevodu znači da je KCS namenjen samo predstavljanju srpske kulture prema Francuzima, a navodno taj koncert ih ne interesuje. Otišla sam u Beograd, tamo sam se raspitivala o Amandmanu 10, da bi, ipak, taj koncert bio odobren i izuzetno uspešan, a nekoliko meseci kasnije otvorena su mi vrata KCS i za Parisko pesničko proleće. Istina, oba događaja su bila u ponedeljak, koji je godinama važio kao Dan dijaspore, jer je, inače, ponedeljkom KCS zatvoren, pa se ovi naši dijasporski izleti ni ne postavljaju na program KCS.
Centar je potrebniji Srbima
Poetesa Dodić dodala je i ovo:
- Tačno je da je KCS potreban za Francuze, ali tvrdim da je potreban, možda i potrebniji Srbima. Naši ljudi tu dovode svoje prijatelje, naši ljudi množe publiku. KCS se mora sagledavati iz tog ugla. Ja sam imala nepremostive probleme sa prethodnom direktorkom Slavicom Petrović, dobro me izmaltretirala, bila je katastrofalna, tako da sam digla ruke i KCS za mene više nije postojao. Sa sadašnjim direktorom, a mislim na urgenciju Mikija Ćirovskog, za mene su se opet otvorila vrata.
Ćirovski i Letić svetle tačke
Sasvim neočekivano, u skandalu koji se desio u Kulturnom centru Srbije u Parizu, vidljivo oštećena strana je Gordana Kaljalović-Odanović, umetnica koja je svoje radove pod naslovom "Knjiga izvan knjige", predstavila u Galeriji KCS, a izložba je trenutno prekinuta jer je KCS privremeno zatvoren.
Njen doživljaj dogovora, saradnje i ulaska u našu parisku Meku kulture, odraz je stanja u kojem su zbog sujete pojedinca spuštene gvozdene roletne na vrata KCS i Galerije i posetiocima uskraćen doživljaj njenih umetničkih dela. Sasvim logično, vrativši se u Beograd, umetnica se osetila veoma povređenom.
- Napetost i tenzija su osećaji koji su me pratili tokom boravka u Parizu i rada u KCS. Po preporuci Ministarstva za kulturu uspostavila sam kontakte sa Mikijem Ćirovskim i Natašom Pejin, naše razmene o svim detaljima u vezi sa izložbom preko mejlova bile su veoma uspešne. Međutim, po dolasku u Pariz, u kontaktu sa direktorom Radoslavom Pavlovićem i njegovom saradnicom Natašom Pejin, dobijam informaciju da sa mnom neće sarađivati Ćirovski i Letić, već će angažovati neke druge ljude, što me je uznemirilo, jer postavljanje mojih instalacija zahteva fizičku i tehničku snalažljivost.
Promenjena postavka
- Prema dogovoru sa Ministarstvom za kulturu trebalo je da izlažem na dva sprata, suteren nije dolazio u obzir. I onda ustanovim da je plan izmenjen, u moju postavku je ubačen i rad skulptora Basare. To je kao da u stomatološku ordinaciju stavite ginekološki sto - ističe umetnica iz Beograda.
Gordana Kaljalović-Odanović je istrajala i u nastavku sa mnogo zahvalnosti ističe komunikaciju sa tandemom Ćirovski-Letić:
- Ono što bih izdvojila je sreća da sam sarađivala sa tandemom Ćirovski-Letić koje sam doživela kao svetle tačke i lepši deo moje pariske priče. Tokom postavljanja izložbe išlo je toliko dobro da sam dodatno uradila još neke instalacije. Nažalost, susreti sa direktorom Pavlovićem i njegovom saradnicom Pejin bili su hladni, na otvaranju izložbe direktora nisam videla, dok mi je saradnica Pejin predložila da sama otvorim svoju izložbu.
Umetnica iz Beograda nije nova u ovom poslu, tokom 15 godina radila je u Galeriji Doma armije kao kustos na organizaciji i postavci oko 300-400 izložbi, ostvarila je i 50 samostalnih izlaganja i kustoskih projekata i smatra da na čelu institucije poput KCS treba da budu kompetentne ličnosti, maksimalni profesionalci, oni koji razumeju značaj mesta na kojem se nalaze, vole svoju profesiju, a ne politički podobni i u potpunosti van konteksta galerije i institucije.
