Glas naroda i toplina nostalgije
I te kako treba poštovati tradiciju Sabora pesnika dijaspore, dugu 17 godina, koju kao čelnik Srpskih pesnika pariskog kruga, ali pre svega kao "svoje dete" brižno neguje i organizuje poetesa Dana Dodić. Na Sabor uvek dođu gosti iz zemalja u kojima dijaspora opeva srpsko rodoljublje i ljubav prema bližnjem. Svake godine početkom proleća hram Sv. Save širom otvori vrata, zbog čega je i Dana Dodić istakla:
- Crkva je naš kulturni centar.
Sve stolice zauzete, koncentracija posetilaca, jer nije uvek lako pratiti slapove stihova, identična je sa predanošću izvođača, a svaki od njih je čitanju svoje pesme prilazio kao najuzvišenijem molitvenom činu. I osetilo se do koje su se mere lepa reč i stih ugnezdili u našoj duši, što je u svojoj besedi dobrodošlice rekao i otac Justin:
- Delo je božje biti pesnik, ovaj hram jeste sveti, ali i hram poezije. Sva naša bogosluženja imaju i poetsku formu. Svi smo mi pozvani da budemo pesnici, da je tako bilo bi manje političara i mutivoda i svet bi bio bolje mesto za život. A vas bih zamolio da ovo nadahnjujuće veče posvetimo žrtvama stradalim 1999. godine
Knjiga za dopunsku školu
Knjigu solunskih pesama, kompozitora Zzarka Petrovića, sa notama, fotografijama i posvetama boraca-veterana, pod naslovom "Tamo daleko", a namenjenu Srpskoj dopunskoj školi, negovatelj naših slavnih jubileja Petar - Pepi Petrović uručio je učenici Uni Trivunčić.
I da nije bilo takvog poziva, sve bi se isto odvijalo, jer je svaki poeta unapred osmislio svoj omaž stradalima od NATO nemani, taj 24. mart pominjan je kao žestoki ubod u srce, povezivan sa kosovskim mučenicima i nerascvetalim božurima.
- Mene sve rane moga roda bole, 19 je zlih armada, 19 godina bolnog sećanja... Kad god dođe 24, ja se setim vaše smrti - teškim glasom govorio je Vlastimir Šarkamenac Stanisavljević.
Veče je vodio uvežbani trio Dana Dodić, Dragana Pajović i Danijela Stamenov, uz oca Justina, koji je kasnije i recitovao, okupljene su pozdravili Mića Aleksić i Romeo Milošević:
- Mi svakodnevno nastavljamo našu borbu za istinu i nema predaje po pitanju Kosova i jedinstva našeg naroda, uključujući i Republiku Srpsku.
Učesnici
Iz Srbije su došli Grozdana Lučić Lalić i Milan Mihajlović (Kosovska Mitrovica), Crnu Goru je predstavljala Slavka Klikovac, Gordana Srećković je doputovala iz Holandije (Amsterdam), Nemačku su zastupali Maja Vuković (Majnc), Zlata Ikanović i Ljubiša Simić (Frankfurt), a Parižani su se ovako postrojili: Ranka Todorović-Grubešić, Vlastimir Šarkamenac Stanisavljević, Dragana i Dragan Pajović, Nikola Šuica, Edhem Mrđanović, Slobodan Slavković, Koviljka Jastrebić, Milinko Spasojević (slavio rođendan) i Danica Dana Dodić.
U ime pesnika iz Nemačke Ljubiša Simić rekao:
- Pesnici su ljudi koji uzdižu zemaljske stvari na nebo, a koliko ih je vidi se kad se noću pogleda u zvezdani svod.
Istakla je Dana Dodić žal što nije bilo predstavnika Ambasade Srbije i Kulturnog centra Srbije, a sa blaženstvom na licu najavila mlađene ljubitelje poezije, dečicu-recitatore: Viktoriju Stefanović, Unu Trivunčić, Anđelu Duval, Emiliju i Anu Isidorović, nešto kasnije dečjeg slavuja Jovanu Spasić i 15-godišnju saksofonistkinju Maju Petrović koja je svojim majstorstvom namamila prisutne da horski zapevaju "Ovo je Srbija".
Sve što se ovde čulo odjekivalo je kao glas naroda i grejalo toplinom nostalgije, recitujući svako je pomalo glumio, a za mnogo glume Slobodan Slavković je zaradio povike: "Bravo".
Uz zahvalnost svima koji su došli Dana Dodić je na kraju uzviknula:
- Vidimo se iduće godine!
