Od prvog do poslednjeg slova
E, koliko Živka Mančić pati za svojim Kosovom! Pre 45 godina napustila je rodno Gnjilane, namagnetisana uz svog Rada, dvoje dece u Parizu odgajali, stigla unučad, najveće su blago, penziju je zaradila, a i dalje iz sebe cedi: "Ne napušta me tuga, srce kuca za Kosovo."
Živka je duže od 30 godina aktivista u KUD-u Kozara, 25 godina je član Svesrpske zajednice Francuske, redovna je u crkvi, ističući da je uvek tamo gde se zemljaci okupljaju. A kako su i "Vesti" - susreti zemljaka, Živka ih čita od prvog dana i naglašava: "Od prvog do poslednjeg slova."
- Najduže se zadržim na "Humanitarnom mostu". Delim bol sa ljudima, koliko mogu ja im pomažem, šaljem za Kosovo, za bolnice, organizuje to naš Miki Vujović i on je član KUD-a Kozara.
Živka nastavlja:
- Zdravstvo nam je loše, bolnice prljave, nema posteljine, hrane, a ima se za fontanu u Beogradu, za Beograd na vodi, grade se crkve... Da se krivo ne shvati, neka crkvi, neka fontana, ali je kod nas mnogo bede, jada. Samo treba proći bolnicom i videti prljavštinu, masnoću, ne razumem lekare kako mogu da rade u takvim uslovima. O tome treba pisati, isprovocirati političare, razbuditi narod. Od svega postoji preče.
Dodaje Živka:
- Volim da pročitam savete lekara, poruke, stranu "Porodica" sa receptima koje prepisujem. Volela bih još više strana Dijaspore. Naravno da najviše volim da pročitam o našima u Francuskoj, ali i o našim u drugim zemljama.
Živka i ovako analizira:
- U "Vestima" je, prema mom sudu, previše politike, pogotovo one iz sveta. Mi to sve možemo čuti i videti na ovdašnjim televizijama, ali nam one nikad ništa nisu dale iz Srbije, eto, nikad se nije čula nijedna srpska pesma. Mi smo lojalni građani ove zemlje, voleli bismo da ta "zemlja prijema" ponekad i nas obraduje, ali kako je to samo "sanak pusti", neka nama naših "Vesti"!
