Jedan program za dopunske škole
U Londonu je nedavno održana dvodnevna radionica o metodama predavanja srpskog jezika u dijaspori. Radionicu su organizovali predstavnici Radne grupe za srpski jezik u Velikoj Britaniji, a skup su finansirali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije i Srpski savet Velike Britanije.
Učesnici su bili predavači i nastavnici srpskog jezika iz Velike Britanije, Austrije, Holandije, SAD i Švajcarske i predstavnici Azbukuma - Centra za srpski jezik i kulturu, firme koja ima akreditaciju Ministarstva prosvete Srbije. Azbukum od 1995. godine organizuje kurseve i kreira nastavne materijale za strane državljane koji žive, uče ili rade u Srbiji.
- Mislim da su ovakvi stručni skupovi prava prilika da svi koji predajemo srpski jezik u našem milionskom rasejanju iznesemo svoje viđenje i podelimo pedagoška iskustva. Radionica je bila prava prilika za razgovor u pronalaženju novih, savremenih metoda i oblika rada, udžbenika i nastavnih sredstava, kako bi naši učenici bolje savladali i s više motivacije naučili srpski jezik - istakla je Svetlana Matić, profesorka iz Beča.
Nov i zabavan model
Nataša Milićević Dobromirov, direktorka Centra Azbukum ocenuje da je radionica prelomni trenutak u kojem se susreću dijaspora, željna adekvatnih programa srpskog i Centar Azbukum koji više od 20 godina razvija programe i specifičnu metodiku rada na srpskom jeziku.
- Poseban je izazov savladati prepreke sa kojima se sreću predavači srpskog jezika van Srbije. Iznaći pravi put je veliki izazov. Centar Azbukum je podelio model programa srpskog i sistema rada koji bi lako mogao da se primeni u dijaspori i to tako da svako dete koje živi van Srbije uči jedinstven program i savladava jezik lako, na zabavan način i bez prepreka. Kombinacijom nastavnih materijala Azbukuma i nove onlajn Azbukumove platforme i predavači i đaci dobiće nov pristup i dinamičnu nastavu - ukazala je ona.
Ona je navela da su naučna istraživanja pokazala da samo dete koje dobro vlada maternjim jezikom može lako da savlada i svaki drugi strani jezik.
- Zbog toga je važno raditi na podizanju svesti i kod roditelja da šalju decu u srpske škole. Očuvanje srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta u rasejanju povezano je s negovanjem i očuvanjem srpskog jezika, a ujedno i pravi put u borbi protiv asimilacije. Zahvaljujem organizatorima na pozivu i nadam se da će ovakvih susreta biti više u budućnosti - dodala je ona.
Violeta Brakus iz Švajcarske, koja je kao najveću nastavnu prepreku navela neadekvatne udžbenike i zastarelu didaktičko-metodičku aparaturu, iznela je slična iskustva.
- Prva sam, posle čuvene dr Smiljke Vasić, koja je krajem 60-ih i tokom 70-ih godina prošlog veka testirala decu naših radnika na privremenom radu u Francuskoj, osoba koja je testirala decu u frankofonskom okruženju (romanska Švajcarska). Bili su to testovi za ispitivanje govora, artikulacije, brzine čitanja i pisanja sa Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora iz Beograda. Morala sam da primenim testove koji se rade u otadžbini jer do dana današnjeg naši stručnjaci se nisu pozabavili testovima za đake u dijaspori - objasnila je ona.
Dve godine priprema
Miloš Stefanović, član Radne grupe za srpski jezik u Velikoj Britaniji, kaže da nije nikakva tajna da im je bilo potrebno više od dve godine da u delo sprovedu Radionicu za srpski jezik.
- Bilo je potrebno uložiti mnogo truda da se kockice sklope, uključujući pojačanu saradnju sa Azbukumom u sferi koncipiranja programa jezika za decu i mlade u dijaspori, pojačanu saradnju s postojećim školama jezika u Velikoj Britaniji, Evropi i SAD, kao i podršku ministarstava kulture i prosvete iz Srbije. Radionica je samo početak dugog procesa u kojem nam valja animirati što veći broj roditelja i njihove dece, obnoviti i obučiti nastavni kadar itd. Kroz sistematski rad s Azbukumom, prvi put imamo mogućnost da deca i mladi savladaju srpski jezik tako da im potencijalno omogući da studiraju na srpskim univerzitetima ili da se poslovno angažuju u Srbiji - najavio je Stefanović.
Ali, ako sva ta naša nastojanja ostanu isključivo u uskim naučnim krugovima, takve inicijative budu kao kapi u moru i zato Brakusova smatra da su ovakvi stručni susreti neophodni i da je neophodna standardizacija učenja srpskog u dijaspori.
