Iz kolevke u kolo

Aleksandra Aki Milošević ima svega 25 godina, a "vodi" 700 članova KUD Biseri iz pariskog predgrađa Dransi, uključujući i roditelje. Hej, nije mala stvar, znati da udariš rukom u sto i da te svi slušaju.

Ansambl KUD Biseri (Foto: O. Đoković/KUD Biseri)

Uz to, Aleksandri osmeh ne silazi sa lica i vidi se da joj mnogo dobro prolazi to gazdovanje na koje je izabrana glasanjem, dakle, poštenije ni ne može da bude.

- Poreklom sam iz Ripnja, a rođena u Parizu. Obavljam državni posao u Ministarstvu za školstvo, tu nema malo hoću malo neću, tu se radi savesno "do daske" - počinje nabrajanja ljupka Aleksandra.

Dugo vremena dom KUD Bisera bio je parisko predgrađe Kretej. Upravo je tu Aleksandra počela svoje prve folklorne igračke aktivnosti.

- A sve zbog želje da bih se družila sa našim ljudima, sa vršnjacima. Ima i tradicije, kulture, srpskog jezika, svetlo je ime Srbija i meni je sve to bilo lepše i privlačnije od odlazaka u kafiće, izlazaka sa Francuzima, koje, da me neko krivo ne shvati, takođe mnogo volim - seća se "prva dama"
Bisera.

Ipak, kolo je svuda i uvek najbolji mamac. Ako u sebi imaš srpske krvi - ne možeš mu odoleti, što Aleksandra ovako razrađuje:

- Čini mi se da naša deca čim prohodaju znaju da igraju kolo. Valjda nam je to u krvi. A i smatram da bi svako naše dete trebalo da zna da igra kolo. Kolo smo svi mi.
U KUD Biseri se uči nadgradnja na osnovne kolo-koračiće, posebno su koreografije izazovne, a i oduševljavajuće kad se savladaju.

- Jeste, probe su naporne, ali i nisu kad se zna da se sve to voli - važe Aleksandra.
U KUD Biseri je zapisano osnovno i za svakoga obavezno pravilo, ovako glasi:
- Isključivo srpski jezik!

Predsednica Aleksandra nikad nije izgovorila, a nikad ni pomislila da je najsjajniji biser Bisera. Ona je samo vredno vežbala, slušala savete iskusnijih, poštovala starije, pa sada kaže:

- Za mene je čika Mile Jablanović, najveća legenda Bisera. Iako je bivši predsednik stalno je uz nas, često ga viđamo, daje nam savete, zaista, uvek je u Biserima, kao da je i sada čelnik. Ja mu se divim.

Za aktivnosti Bisera, uz što masovnije članstvo, treba imati ideje i mnogo volje, posebno je na visokoj ceni entuzijazam, ali ako je kasica prazna, ne treba kriti, mora nešto da zaškripi.

- Zato mi sami sebe finansiramo. Članarina se plaća, a poštapalica su nam igranke, sa bifeom, na kojim se ponešto zaradi. Sakupi se za najbitnije.

Poznato je da je gradić Dransi jedna od baza srpske dijaspore, od Pariza udaljen osam kilometara, ali niko od članova, bez obzira gde živi, ne broji kilometre, svima je važno da se okupe u Biserima i da se vole.

Svaka grupa ima svoje rasporede i opredeljenja, a velika nam je olakšica što smo od Opštine Dransi dobili Srpsku kuću, tu održavamo pevačke probe, okupljamo se, roštiljamo. Kod nas je ustaljeno i da svaka grupa organizuje svoje izlete. U stvari, svi smo mi jedna složna porodica - zaključuje predsednica Aleksandra.

Evropsko zlato

Svaka grupa iz KUD Biseri, po preciznom rasporedu ima svoje termine za probe, a ovako su se rasporedili "učitelji":
Goran Jablanović je umetnički rukovodilac igračkog ansambla, predizvođački ansambli vode Ognjen Marković, Marko Jovanović i Aleksandra Milošević, koja jedva iz sebe iscedi da "igra, trenira i predsednikuje".

Na čelu omladinaca su Darko Jovanović i Aleksandra Milošević, a dečjeg ansambla Ognjen Marković. Za školu folklora zaduženi su Miljana Milenković i Kristina Đorđević, dok "leptirići" ne skidaju pogled sa trenera Danijele Bogosavljević i Valentine Strainović. U Biserima je aktivna i sekcija veterana i prosto je neverovatno kojom brzinom i veštinom im noga nogu sustiže, kako pluća mogu da im izdrže i koliko im se srce užari.

Još je Aleksandra razdragano istakla da su nedavno, u Banjaluci, na Evropskoj smotri folklora dijaspore, njeni Biseri osvojili srebrnu plaketu, a primili i nagradu za najboljeg muškog solistu.
- Ognjen Marković, 26-godišnji igrač, nije samo naše, već i evropsko zlato - ocenjuje Aleksandra.