Izbeglištvo je srpski usud
U parohiji Svetog Georgija u Kopenhagenu predstavljen je literalni prvenac Slavoljuba Pologoša (90). Nekadašnji profesor na Pedagoškoj akademiji u Sarajevu sada živi sa porodicom i još stvara kao "raseljeno lice" u okolini Kopenhagena u Danskoj.
Promocija Pologoševog dela otpočela je molitvom i rečima dobrodošlice protojereja Aleksandra Samardžića, koje je uputio prisutnima, autoru i gostu iz Beograda Radovanu Kalabiću.
Kalabić je uz akademika Matiju Bećkovića recenzent ove knjige i pisac predgovora.
Porodično stradanje
Pologoš je u najkraćim crtama pripovedao publici svoj životni put i porodično stradanje od nestanka oca Jovana, koga su ustaše odvele na početku Drugog svetskog rata, preko njegovog odlaska u jedinici Jugoslovenske voske u otadžbini generala Draže Mihailovića, zarobljavanja, rada u rudniku, školovanja, učiteljevanja, sve do profesorskih dana i napuštanja Sarajeva.
- Mi imamo armiju prognanika iz najnovijih ratova u bivšoj SFRJ koji su raseljeni širom sveta, a u našoj srpskoj književnosti tek Pologoševa knjiga predstavlja jedinstvenu pojavu i svedočanstvo njihovog života ispisanog u dnevničkom literarnom žanru - istakao je Kalabić.
Pologoš je od četvrtka, 6. novembra 1992. pa sve do utorka 20. oktobra 1998, dakle punih šest godina u izbeglištvu svakodnevno zapisivao događaje, prilike i neprilike koje su zadesile njega i njegove najbliže u poodmakloj životnoj dobi.
- On je beležio svoja viđenja, svoja preživljavanja i svoje misli o istorijskom fenomenu emigracije koji se, nažalost, protegao iz prošlog i u ovaj vek. Zadivljuje Pologoševa snaga, upornost, istrajnost da iza sebe u pisanoj formi ostavi trajni beleg i "književni testament" izbeglog srpskog naroda - naglasio je Kalabić.
Govoreći o svom delu i pobudama da ga objavi na pragu desete decenije života Pologoš se zahvalio na podsticaju akademiku Matiji Bećkoviću i Radovanu Kalabiću.
