Reagovanje na kritike Saveta Evropske smotre folklora: Folklorijada čista kao suza
Evropska Smotra folklora dijaspore i Srba regiona najveća je i najstarija kulturna manifestacija srpske dijaspore, a "Vesti" su ne samo jedan od osnivača, već i glavni medijski sponzor. Prethodnih dana, na stranicama našeg lista, otvorena je rasprava oko toga na koji način bi Smotra ubuduće trebalo da se razvija, a postavljena su i neka škakljiva pitanja o navodnim zloupotrebama.
Otvorenim pozivom "Vesti" su omogućile svima da iznesu svoje mišljenje i tvrdnje potkrepe argumentima. Za kraj, umesto zaključka, Dragan Ivašković, predsednik Saveza srpskih udruženja Nemačke, a posle saobraćajne nesreće u kojoj je teško povređen Mićo Ćetković i aktuelni predsednik Saveta Evropske smotre folklora dijaspore i Srba regiona, prihvatio je poziv "Vesti" da bez okolišanja odgovori na sve primedbe i pitanja i time "stavi tačku" na ovu temu.
Da li ste bili začuđeni optužbama koje su izrečene?
- Mnoge od aktera ove polemike znam i iskreno sam bio zaprepašćen, pogotovo što su neki od tih kritičara u svoje vreme aktivno učestvovali u radu Saveta.
Ovo je idealna prilika da razrešimo neke od postavljenih dilema?
- Naravno.
I vašar je naša tradicija
Mnogo je glasova i da se Smotra sve više pretvara u vašar?
- Vašar i jeste u tradiciji srpskog naroda i tu ne vidim ništa loše, ali ne delim to mišljenje kada je reč o Smotri. Jednostavno, omladina vapi da posle takmičenja može da se druži, da se zabavi. E sada, tačno je da se tu prodaje i alkohol, ali to je nešto što ne možemo da zabranimo.
Na koji način se biraju članovi Saveta i Upravnog odbora Smotre?
- Svaki savez bira predstavnika za Savet Evropske smotre. U praktičnom smislu, svaki savez nam pošalje mejl sa svojim kandidatom koji je izabran na njihovoj godišnjoj skupštini za period od sledeće dve godine. Dakle, Savet Evropske smotre nema nikakvog uticaja ni na jedan savez koga će poslati.
A izbor članova Upravnog odbora?
- Upravni odbor je osnovan u Banjaluci 2014. kako bi to bila "glava" Smotre. Otuda su u Upravnom odboru predstavnici svih saveza. Njihova funkcija je da koordiniraju sa Savetom i ostalim članovima.
Da li se za taj posao i članstva u Savetu i u UO dobija novac?
- Ne, ne dobijamo. U pitanju su volonterske funkcije.
Savezi biraju žiri
Spominju se i "veze" između koreografa, žirija i članova Saveta?
- Kada je reč o odlučivanju žirija, svaki savez predloži po pet članova žirija i onda svi savezi glasaju i oni članovi žirija koji dobiju najveći broj glasova, odlučuju o plasmanu. Dakle i o žiriju zapravo odlučuju sami Savezi.
A gde ide godišnja članarina koju svaki savez plaća Savetu?
- U pitanju je praksa od prošle godine. Svaki savez godišnje izdvaja po 150 evra i prošle godine smo kupili nagradu za prvo mesto koju daje Savet. Kako sam i član Nadzornog odbora, znam da je finansijski izveštaj završen, a ako vas zanima, trenutno u kasi Saveta ima oko 780 evra.
Navodno, samo je 2011. godine urađen kompletan izveštaj Evropske smotre?
- Reč je o finansijskim izveštajima koji su obaveza domaćina Smotre, a ne Saveta. Domaćin nema obavezu da nas o tome izvesti, a nas u krajnjem slučaju to i ne interesuje, jer finansijski izveštaj domaćin treba da podnese svom članstvu.
Na šta odlazi 250 evra, koliko svako društvo plaća kotizaciju?
- Taj novac se ulaže u scenu, ozvučenje, osvetljenje... Savet ima i tu funkciju da kontroliše da takmičenje protekne na profesionalnom nivou i mislim da nam to prethodnih četiri-pet godina i polazi za rukom.
Postoji li računica koliko svako društvo godišnje izdvoji da bi se pojavilo na Evropskoj smotri?
- Kako sam i osnivač i predsednik KUD-a Srbija iz Dortmunda mogu da kažem koliko nas košta taj kompletan "godišnji ciklus", uključujući i putovanja, iznajmljivanje autobusa, koreografije... Cena je oko 15.000 evra.
Otuda je valjda i logično pitanje gde završe pare od Folklorijade?
- To pitanje je legitimno, ali kada je reč o Evropskoj smotri, tada je prava adresa za odgovor savez koji je domaćin. Zapravo, članovi iz tog saveza bi trebalo da upitaju svoje rukovodstvo gde je novac.
Sami smo krivi za nošnje
Zbog čega su nošnje drastično poskupele?
- To je tačno, a plašim se da smo mi, društva iz dijaspore, sami krivi zbog toga. Radionice su shvatile da smo za njih ozbiljno tržište i bilo bi logično da se onda mi među sobom dogovorimo do kog iznosa ćemo nešto platiti. Ali, verujem da smo svi svesni kakav smo narod. Ako ja hoću da neku nošnju kupim za 100 evra i ni cent više, već će se pojaviti neko drugi koji će ponuditi 50 evra više i onda ću biti u problemu jer nisam obezbedio garderobu takmičarima.
Sve Vas ovo pitamo, jer postoje primedbe da je Smotra iz godine u godinu sve veći biznis?
- Ne može od toga niko da se obogati. Evo, Savez Nemačke će biti domaćin u Banjaluci i kako bi sve organizovali kako treba angažovali smo specijalizovanu agenciju koja će sve organizovati. U obavezi domaćina je da isfinansira i žiri i sve što ide uz svaku Smotru i to su zaista veliki troškovi. To je manifestacija koja okuplja oko 3.000 ljudi odnosno oko 1.300 igrača i logično je da svi oni moraju da jedu i piju. Na Savetu Evropske smotre je da iskontrolišu da te cene ne budu prevelike, a da istovremeno domaćin preko toga pokrije troškove organizacije.
Kontroliše li to Savet?
- Naravno.
Čuli ste za primedbu da Savet vode klanovi?
- Žao mi je što postoji takvo mišljenje, ali članovi Saveta se ne biraju međusobno, već ih delegiraju savezi.
Nema ograničenja za koreografe
Bilo je slučajeva da su neki koreografi radili u dva ili više društava?
- Ta priča se obično pokrene ukoliko neko društvo osvoji visoko mesto, a ispostavi se da je njihov koreograf radio i za još neka druga društva. Međutim, Savet ne može, a i ne bi smeo, da društvima određuje kog koreografa treba, a koga ne da odaberu. Pravilnikom je jasno naglašeno da se jedna koreografija može ponoviti tek treće godine učestvovanja i to je sve. Da li bi možda trebalo da Pravilnikom odredimo da jedan koreograf ne može da radi za više društava? Pa to bi onda značilo da namećemo društvima koga smeju, a koga ne da angažuju. To bi bilo smešno. Ukoliko neki trener ne zadovoljava kriterijume društva, oni ga otpuste i angažuju drugog. To je valjda prirodan proces.
