Napreduju čekajući sponzore
Koliko Srba živi u Beču? Prijavljenih i onih "na crno". Ili, koliko ljudi sa srpskim pasošem obitava u austrijskoj prestonici. Po nekima 250.000! Ogroman broj, u svakom slučaju, ali proporcionalno je neverovatno malo sportskih kolektiva. Čak i u fudbalu koji je najpopularniji sport na planeti.
Od 2016. Možemo se pohvaliti kolektivom koji je formiran na zdravim osnovama, sa jasnim razvojnim planom i ciljevima - Vijena 2016! Logično, reč je o ljudima koji vole zemlju iz koje potiču, fudbal i nesebično pomažu svako u skladu sa mogućnostima. U prvom planu je Dragan Pavlović.
- Predsednik sam FK Vijena 2016, ali smo već napravili iskorak o kome se priča u Beču. Početak nije bio lak. Čist entuzijazam i želja da se Srbi okupe na jednom mestu. Da se družimo, upoznajemo, igramo fudbal i rasteretimo od stalnih i napornih obaveza. Bez pritiska i težnje za vrhunskim rezultatima - priča Pavlović.
Međutim, stvari su od starta krenule dobro.
- Uspeli smo da se stacioniramo na Veser parku, gde je i sada naš dom. Tu je ranije bio ragbi klub koji je propao, a koristili su ga i hobi fudbaleri predvođeni slavnim Herbertom Prohaskom. Sa ASVO osiguravajućim društvom, koje je vlasnik terena, potpisali smo ugovor o iznajmljivanju i na taj način smo stekli dobru osnovu - priseća se početaka Pavlović.
Od objekta zaraslog u korov vredni Srbi napravili su sportski raj. Još ga lickaju, ali postoje sasvim normalni uslovi za takmičarske utakmice.
- Posrećilo nam se da odmah uđemo i viši rang - Prvu klasu. Trenutno smo šesti u ligi sa 14 klubova, ali naredne godine planiramo da napredujemo ka Oberligi pošto smo upoznali snagu rivala. Beč ima dosta liga i stepena takmičenja. U našoj su hrvatski, egipatski, turski, albanski, poljski... klubovi. Možda se u dogledno vreme dokopamo Druge Landes ili Štat lige, iako nam to nije imperativ - jasan je Pavlović.
Da li je bilo problema protiv Hrvata i Albanaca?
- Ljudi u Beču su opterećeni poslom i obavezama tako da nema tenzije koja je, možda, prisutna na prostorima bivše Jugoslavije. Uz to, kazne su drakonske za bilo kakav ispad. Čak i zatvorske! FS Beč puni kasu od toga. Bilo je malo tenzije protiv Albanaca, ali smo ih slistili sa 4:0, pa se sve brzo smirilo - objasnio je Pavlović.
Razgovor pomno prati glavni operativac Vijena 2016. sportski direktor Živorad Dinić, koji je iz Požarevca, ali je od 1971. u Beču.
- U Upravnom odboru je 11 članova, ali je samo pet baš aktivno. Klub ima 72 registrovana fudbalera! Svi su došli na dobrovoljnoj bazi i bez materijalne nadoknade. Jednostavno vole klub. Naravno, nisu svi sposobni i spremni da igraju, ali ne treba zaboraviti da posedujemo i B tim koji se takođe takmiči. U dijaspori su specifične situacije. Uvek morate da imate više fudbalera na raspolaganju. Zbog bolesti, povreda i karton, ali svi naši igrači su amateri. Zaposleni su i nikad se ne zna koji može da izostane ili ode u domovinu na odmor. Zato su rezerve kao zapete puške i jedva čekaju šansu.
Ekipu je vodio, sa velikim uspehom, Aleksandar Katić, ali je posle pet uzastopnih pobeda otišao u nove i veće izazove. Sada je na klupi Miodrag Veselinović, koji odlično poznaje igrački kadar pošto je već bio strateg Vijene 2016. Trenira se tri pute nedeljno, a na gostovanja se organizuju, pa se putuje sa nekoliko privatnih automobila. Najudaljeniji klub je na 40 km od baze u Vaser parku.
- Od starta smo imali pomoć "Top grila" iz 16. becirka. I sada je uz nas kao i gospodin Perić, vlasnik Vaser park bistroa. Momci mogu da se hrane, osveže, druže, kuju planove za nove pobede - zaključio je Pavlović.
Muke za Srbiju
U 11. becirku egzistira i Srbija Beč, još jedan klub naše dijaspore. Sa Vijena 2016, nisu rivali iako su isti rang, ali su u različitoj grupi, pošto postoji podela na A i B ligu. I njih muče određene muke. Najveća je što nemaju svoj teren, pa ga iznajmljuju, što je ogromna investicija.
Radna akcija
Održavanje terena u Vaser parku je u stvari mala radna akcija. Učestvuju svi od predsednika do najmljađih igrača.
- Nikada se nije desilo da neki od fudbalera odbije tu "obavezu". Dođu čak i radnim danom. Imamo dva mini traktora, valjak, mašine za sakupljanje otpada. Još kada bismo nabavili kvalitetniju kosačicu... Sve smo sami kupili, a zajedničkim snagama održavamo naš dom.
Oficir i "Britka sablja"
Ekipu Vijena 2016. čine fudbaleri od 18 do 35 godina. Električari, šoferi, građevinci... čak i oficir austrijske vojske, sin sekretara Dinića. Malo je veterana, ali dominira Žika "Britka sablja" Lukić, koji ima 35 godina. Vlasnik je TV "DžU Planet", ali mu je fudbal velika ljubav. Dugo amaterski igra i iskustvom doprinosi da mladi brže stasavaju.
Apel
U Vijena 2016. sebi su postavili jasan cilj, ujedno i obavezu.
- U najskorije vreme moramo organizovati omladinsku školu - ozbiljan je Pavlović. - To je jedini način da regenerišemo kadar i uvek budemo u vrhu. Fantastičan broj dece srpskog porekla igra u drugim klubovima koji imaju bolje uslove. Nije lako privući ni omladince, jer im u drugim sredinama plaćaju. Ako nam se posreći da nađemo sponzore (generalnog i one manje) onda bi lakše plan sproveli u delo. Trenutno živimo od iznajmljivanja travnatog i mini-pič terena hobi ekipama koje malo treniraju tako da uspevamo da sačuvamo podlogu. Kod nas se ne plaća članarina, dok je u većini klubova od 100 do 250 evra. Već smo uspeli da na Vaser park privučemo veliki broj Srba koji dolaze da se druže i navijaju. Prosek nam je 100 gledalaca po utakmici, ali u našem rangu je zabranjena prodaja ulaznica, tako da nemamo prihod tog tipa. Ovo je apel svima da pomognu, jer mogu da se reklamiraju na dresovima i našem stadionu.
Tenis skupa zabava
Dragan Pavlović, rodom iz Rakinca, naglašava da je reč o šumadijskom, jer ih ima nekoliko u Srbiji. Negde na sredokraći puta Kragujevac - Velika Plana. Davno je stigao u Beč, još 1992.
- Ali zvanično sam od 1993. - smeška se Dragan, po struci automehaničar, ali odavno nije u tom biznisu.
Sa suprugom Sanjom, koja je farmaceut, dobio je ćerke Tamaru i Anastasiju. Na startu nije bio ni blizu fudbalskih zbivanja, iako je u domovini igrao za Moravu iz Velike Plane, lokalni Rakinac, a u Beču za "Austriju elf". Posle povrede prepona digao je ruke od svega.
- Nekako u isto vreme starija ćerka se ozbiljno zainteresovala za tenis. Popuno sam joj se posvetio. Bila je blizu lokalnog vrha, ali je bio ogroman pritisak. Još čuvam sve račune - presabira se Dragan. - Ukupno oko 45.000 evra! O svom trošku sam kupovao opremu, vozio je na turnire. U Minhenu sam spavao u automobilu, jer nisam mogao da pronađem nijedno slobodno mesto u hotelu. Na kraju, psihički nije izdržala i posvetila se školovanju. Sada je uspešan farmaceut.
I Dragan je u sličnoj branši. Živi u 19, a radi u 22. becirku (kvartu) kao elektro- re-ha tehničar u kompaniji koja se bavi prodajom ortopedske opreme. U svom sklopu ima i savremeni centar gde dolaze mnogi sportisti na ispitivanja i testiranja. Na taj način ponovo se približio sportu.
Fudbalerka Anastasija
Zanimljivo i Draganova mlađa ćerka Anastasija (16) bavila se sportom i to u dve discipline.
- Bila je talentovanija od sestre za tenis, a igrala je i fudbal! Briljirala je u školskoj ekipi, ali sport je za nju oduvek bio samo zabava. Kako se iznenada pojavio u njenom životu, tako je i nestao.
