"Marš na Drinu" u Muzikferajnu
U Zlatnoj sali čuvenog bečkog Muzikferajna, dvorane u kojoj se svake godine, 1. januara, održava čuveni Novogodišnji koncert Bečke filharmonije, u nedelju uveče održan je pravoslavni Novogodišnji koncert na kome se čuo i "Marš na Drinu".
Nastupili su poznati umetnici iz Srbije i Rusije - Irkutski filharmonijski orkestar pod dirigentskom palicom Ilmara Lapinša, srpska operska diva Jadranka Jovanović, ruski operski pevač Aleksej Tihomirov, srpska čelistkinja Ana Topalović i poznati ruski trompetisti Vladislav Lavrik i Aleksandr Sorvin.
Tokom programa izvođena su dela klasika, ali i savremenih kompozitora od Petra Iliča Čajkovskog, Aleksandra Sedlara, Isidora Bajića, Stanislava Biničkog, Nikole Paganinija, Pavela Singera, Aleksandra Čajkovskog , Grigora Dinka, Kamija Sen-Sansa, Davorina Jenka i Stevana Hristića.
Operska diva iz Srbije Jadranka Jovanović je za "Vesti" istakla da joj je 2019. počela fantastično, pre svega zbog nastupa u Muzikferajnu.
- U 39. godini moje karijere, koju sam počela još kao student, imam čast da prvi put nastupam u ovoj prestižnoj dvorani. Iako sam do sada imala brojne nastupe na najvišem svetskom nivou do sada mi se nije ostvarila želja da pevam ovde. Iako sam došla pre manje od 24 sata iz Njujorka u Beč i drži me vremenska razlika, uradila sam salto mortale i odlučila da pevam, jer moja radost prevazilazi svaku vrstu fizičkog umora - kazala je Jovanovićeva, koja ističe da je izvođenje arija u Muzikferajnu kruna njenih nastupa u Austriji.
Ilmar Lapinš, dirigent Irkutskog filharmonijskog orkestra, pre 40 godina radio je u Narodnom pozorištu u Beogradu i tada je video da niko Srbima ne može da zabrani da slave svoju Novu godinu.
- Moj prijatelj je tada došao do mene i rekao da odemo 13. januara u Klub književnika, ali da policiji, ako me pita, ne smem da kažem da se slavi Nova godina. Razumeo sam tada da Srbima niko ništa ne može da zabrani. Od tada je 13. januar postao za mene simbol Srbije, a hoću da postane i simbol Rusije.
Ambasador Rusije u Austriji Dimitri Ljubinski ukazuje da ovaj koncert postaje tradicija, koja je započeta prošle godine.
- Probali smo pre godinu dana da organizujemo koncert za pravoslavnu Novu godinu i odmah smo dobili poziv da to ponovimo. Posebno mi se svidelo što su ruski i srpski umetnici sarađivali pod dirigentskom palicom Lapinša i što su pred bečkom publikom izveli ruske i srpske pesme - rekao je Ljubinski.
Ponos i tuga zbog dijaspore
Kada je reč o dijaspori, Jovanovićeva, koja je narodni poslanik i članica Odbora za dijarsporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije, odala je priznanje našim ljudima u rasejanju na zalaganju na očuvanju srpske kulture, tradicije i jezika.
- Sretala sam fantastične ljude u dijaspori koji su se ličnim angažovanjem, ne samo vremenskom posvećenošću, već i ličnim sredstvima zarađenim teškim radom, trudili i uspevali da naprave bazu neophodnu za očuvanje kulture. Među njima je i Milorad Mateović iz Beča, koga znam od prvih Svetosavskih balova, a trebalo je mnogo raditi i napredovati da se dođe do 22. bala. Takvih Milorada nema samo u Austriji, već ih ima i u Švajcarskoj, Nemačkoj, SAD i Australiji - kazala je ona.
Istovremeno je izrazila žaljenje što u dijaspori postoje podele i ozbiljne svađe, što je najveća i najstrašnija boljka srpskog naroda kako u matici, tako i rasejanju.
Ukazala je da srpski umetnici mnogo doprinose širenju naše kulture širom sveta i mladima je, na osnovu svog iskustva, poručila da ne treba da zaborave na svoje poreklo, da se asimiliraju, već da budu prepoznatljivi po sopstvenoj autentičnosti. Jovanovićeva je navela da je i ona na početku karijere bila izložena pritiscima da promeni ime.
- Zamislite da sam to uradila kao početnica. Kod mene to nije dolazilo u obzir po cenu ne znam čega. Govorili su mi da mi je dugačko ime i prezime, da će stranci imati teškoće da ga izgovaraju i da neću zbog toga napraviti međunarodnu karijeru. Ali da sam to uradila, kako bih bila sada srpska primadona - rekla je ona, dodajući da nikad nije zažalila zbog svoje odluke.
Kada je reč o umetnicima, rekla je da je naša država trebalo da vrednuje snagu umetnosti u inostranstvu, što ne čini za razliku od sportista.
- Znam da u sportu postoje merljivi rezultati, što se koristi kao opravdanje, ali i kod nas umetnika postoji to da li se nekom sviđa ili ne sviđa ono što radimo. Posebno ako su čiste karijere, da se ne radi o umetniku koji je karijeru izgradio udajom u neku moćnu porodicu, ili da je iza sebe imao veliki kapital, odnosno da je bio funkcioner umetnik pa kroz razmenu pravio karijeru, onda treba podržati te ljude - zatražila je Jadranka Jovanović.
Uvek fešta 13. januara
Ilmar Lapinš je rekao da je u prethodnih 10 godina, koliko vodi filharmoniju u Irkutsku, izdejstvovao da se zna da će uvek za 13. januar biti održana prava fešta.
- Zahvaljujući ovome i članovi mog orkestra iz Rusije imaju vrlo pozitivan odnos prema Srbiji - rekao je on.
Predstavila srpske kompozitore
- Sa velikom radošću imala sam prilike da predstavim u ovoj značajnoj dvorani srpske kompozitore kao što su Stanislav Binički, Davorin Jenko, koji je Slovenac poreklom ali je ceo život proveo u Srbiji, Isidor Bajić. Veoma mi je drago što sam imala duetski nastup sa kolegom Aleksejom Tihomirovim - rekla je Jadranka Jovanović.
