Minina pisma stigla u Beograd
Svetlana Matić, nastavnik maternjeg jezika i književnica iz Beča je promocijom knjige "Pevam danju, pevam noću - pisma Mini Karadžić" u Biblioteci grada Beograda završila, krajem prošle nedelje, seriju predavanja po Evropi i zemljama bivše Jugoslavije o našoj zapaženoj umetnici. O ovom delu Svetlane Matić u Beogradu su govorili recenzent Vitomir Teofilović, Ljiljana Simić, urednica knjige, Vesna Petrović, predsednica Udruženja "Vukova porodica".
U muzičkom delu je nastupila pevačka grupa Pevnica - ogranak Đurđevih stupova u Beogradu.
Kruna ovogodišnjeg rada Matićeve bila je svakako književna nagrada "Rastko Petrović", koja joj je uručena u Matici iseljenika upravo za delo o Mini Karadžić, koje je napisala povodom 190. godine od njenog rođenja.
Matićeva je u svom delu život ćerke Vuka Karadžića predočila na neobičan, originalan način, kao pisma Mini. Taj pristup je posebno interesantan jer su samoj Mini pisma toliko značila u komunikaciji sa rođacima i prijateljima.
- Mina Karadžić je rođena 1828. u Beču. Sa 15 godina počela je da uči očev, srpski jezik, a potom se posvetila učenju likovne umetnosti u Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji i Nemačkoj.
Naslikala je portret Branka Radičevića, portret Crnogorca sa kapom, kao i portret devojke sa vinovom lozom koji se smatra za jedan od najlepših u srpskom romantizmu. Kao poliglota koji vlada francuskim, nemačkim, engleskim, ruskim, italijanskim i srpskim, vodila je očevu korespondenciju sa kulturnim poslenicima toga vremena - objasnila je Matićeva.
Ova knjiga je mali doprinos u oživljavanju zasluga, lika i dela Mine Vukomanović Karadžić ističe autorka.
- Minine zasluge su ogromne, pa sam posle trogodišnjeg istraživanja odlučila da napišem knjigu, u epistolarnoj formi, o velikoj Srpkinji, a u isto vreme po majci, Austrijanki, koja je plenila intelektom i izgledom i na pravi način gradila most kulture između dva naroda.
U izjavi za "Vesti" Matićeva je kazala da planira da knjigu iduće godine prevede na nemački jezik.
- Pregovaram sa bečkim vlastima da na kući, u kojoj je Mina rođena, bude postavljena spomen-ploča.
Matićeva trenutno radi monografiju o Srbima u Austriji i na knjigu Milici Stojadinović Srpkinji.
Član Matice srpske
Što se odlazeće godine tiče Matićeva kaže da joj, pored nagrade koje je dobila i pohvala publike na brojnim književnim večerima, znači mnogo i to što je primljena za redovnog člana Matice srpske.
- To mi je bila posebna čast i zadovoljstvo - naglasila je ona.
Gostovanje u Crnoj Gori
Pre Beograda Matićeva je svoje delo, ali i prethodne radove, predstavila i u Crnoj Gori. U dvorcu kralja Nikole u Baru učestvovala je na promociji časopisa "Nekazano", u kojem je objavljen rad na temu Mine Karadžić.
Posle toga je u Golubovcima, nadomak Podgorice, u školi "Milan Vukotić" razgovarala sa đacima koji su recitovali poeziju koju je napisala. Takođe je bila gost i na Radiju Crne Gore, gde je govorila o Mini Karadžić.
Nagrada "Rastko Petrović"
Književnu nagradu "Rastko Petrović" za 2018. godinu uz Svetlanu Matić dobili su i Milica Bakrač iz Nikšića (Crna Gora) za zbirku poezije "Jav iz Crne Gore", Gordana Petković Laković iz Toronta (Kanada) za zbornik tekstova "Zašto smo otišli". Matica iseljenika i Srba u regionu ovu nagradu dodeljuje od 1996. godine, za najbolje prozno i poetsko delo u prethodnoj godini, za srpske stvaraoce koji žive i rade u inostranstvu.
Godišnja povelja Matice iseljenika i Srba u regionu za ukupan doprinos unapređenja odnosa matične države i dijaspore dodeljena je književniku i publicisti Miloju Popoviću Kavaji, autoru teksta pesme "Marš na Drinu". Godišnja povelja Matice iseljenika i Srba u regionu za dostignuće u oblasti muzike uručena je tamburaškom orkestru Dunavske zore iz Borova u Hrvatskoj.
Laureatima je nagrade uručio Miodrag Jakšić, predsednik Matice iseljenika i Srba u regionu.