Povezuje Beograd Beč i Banjaluku
Dok mnogi u Srbiji sanjaju da svoje snove ostvare van njenih granica, Marka Grahovca (32) je splet slučajnih okolnosti odveo u Beč. Maticu nije zaboravio i prvu mogućnost koja mu se na poslu ukazala iskoristio je da poveže medicinske ustanove u Austriji, Srbiji i Republici Srpskoj. Rođen je u Beogradu, a koreni ga vezuju za Šipovo i Republiku Srpsku, odakle se njegova porodica preselila u glavni grad Srbije.
U Beogradu je završio osnovno i visoko obrazovanje, kasnije je nastavio u Beču, gde je dobio stipendiju i ostao da se usavršava. U istraživačkom centru pri Univerzitetskoj klinici za radiologiju i nuklearnu medicinu, trenutno radi na primeni veštačke inteligencije u obradi medicinskih snimaka.
Marko ističe da su u tom poslu potrebne ogromne količine podataka (istorije bolesti i snimci pacijenata) i da je to iskoristio da uspostavi saradnju sa Medicinskim fakultetima u Beogradu i Banjaluci.
- S obzirom na to da je taj zadatak pao na mene, bilo je logično da se okrenem zemljama našeg regiona. Najpre Medicinskom fakultetu u Beogradu pa zatim i Banjaluci. Na moju veliku radost ostvarena je odlična saradnja u razmeni znanja i iskustva. Naši medicinski centri imaju ogromne baze podataka, koje nažalost nisu u stanju da u potpunosti iskoriste. Imajući to na umu stvorila se ideja da počnemo multicentričnu studiju (istraživanje koje se obavlja u više centara paralelno). Napravićemo model na snimcima iz Beograda, pa poseban model na snimcima iz Banjaluke i treći na snimcima iz Beča. Na kraju ćemo da iskombinujemo snimke iz sva tri centra i da napravimo četvrti model, koji ćemo uporediti sa svakim ponaosob. Želja nam je da bez biopsije i patohistologije na osnovu snimaka, odredimo koja je vrsta i podvrsta tumora u pitanju, jer od toga zavisi i koja trerapija će se primenjivati - pojašnjava Marko.
Ova saradnja nije ograničena samo na korišćenje podataka, već je u studiju uključeno nekoliko lekara i vanmedicinskog osoblja. Oni će moći da iskoriste rezultate u svojim doktorskim tezama. U Beču su trenutno Nevena Ranković i Jelena Šaponjski iz Kliničkog centra Srbije u Beogradu.
Nevena se usavršava već neko vreme, a pre pet dana joj se pridružila Jelena.
- Zahvaljujući Marku, koji je isključivo iz ljubavi prema svojoj zemlji, uspostavio saradnju između Medicinskih fakulteta u Beogradu i Beču, mi imamo priliku da se bavimo istraživačkim radom u jednoj od najprestižnijih bolnica, kako u naučnom tako i u tehnološkom smislu. Opšta bolnica u Beču je vrhunska svetska ustanova što se tiče nuklearne medicine i nama koje smo na početku karijere, rad na multicentričnoj studiji mnogo pomaže da upoznamo nove metode nuklearne medicine i savremene tehnologije. Studija na kojoj sada radimo potencijalno bi mogla da dođe u obzir za rutinsku upotrebu i u našoj zemlji - ističu uglas Nevena i Jelena.
- Vrata klinike su otvorena za sve lekare i fizičare koji imaju mogućnost da se usavršavaju na najsavremenijoj opremi i upoznaju moderne metode - navodi Marko.
Nesloga srpski problem
S obzirom na to da je već nekoliko godina u Beču, Marko je upoznao društveni život zemljaka u moglo bi se reći prestonici srpske dijaspore.
- Najveći problem srpske zajednice u Beču, po mom mišljenju je nesložnost. Prema popisu iz 2010. ima nas oko 300.000 i to nas čini drugom najmnogobrojnijom manjinom u Austriji, odmah posle Nemaca. Naši ljudi se uglavnom ne bave politikom, bar ne na ozbiljnom nivou. Na prošlim izborima se desio presedan kada smo, napokon, dobili našeg predstavnika u parlamentu grada Beča, Nemanju Damnjanovića. U Beču ima nekoliko organizacija koje se bave očuvanjem istorije i kulture našeg naroda. Naravno, ne smem da zaboravim pravoslavne hramove oko kojih se naš narod vrlo rado okuplja. Najveći broj dešavanja je skoncentrisan u Beču, ali znam da naši ljudi imaju pristup različitim sadržajima i u drugim gradovima. Odbor SPKD Prosvjeta u Beču organizuje predavanja, tribine i okupljanja kako mladih tako i starijih predstavnika našeg naroda. Naravno, oni nisu usamljeni u ovim naporima. Veliki deo naše populacije čine studenti, koji se školuju u prestonici Austrije i najveći deo informacija crpe iz različitih Fejsbuk grupa (EX-DžU Studenti u Beču ili OSSI - Beč).
Povratak nije u planu
Marko navodi da u skorije vreme ne planira povratak u Srbiju.
- Oblast mog interesovanja i istraživanja me nažalost drži van granica naše zemlje. Nadam se da ćemo, kroz multicentričnu studiju koju smo pokrenuli, uspeti da postavimo temelje za neka buduća istraživanja koja će moći da se rade iz naše matice. Za sada nema naznaka da ću se vratiti u Beograd i da ću imati uslova da se bavim istraživanjem na nivou na kom želim.
Tri sprata ispod zemlje
Marko je čovek vedrog duha, koji svojim pozitivnim stavom i duhovitošću pleni ljude oko sebe. Na pitanje da li mu radno mesto izgleda kao iz holivudskih filmova, u kojima su zaposleni obučeni u svemirska bela odela, kroz osmeh odgovara:
- Moje radno mesto se nalazi tri sprata ispod zemlje, komuniciramo putem interneta, jer mobilni operateri nemaju dometa na toj dubini, stoga se često, kolege i ja, šalimo, da "na površini", može da se desi i apokalipsa, mi to nećemo znati.
