Iz belog sveta u Skakavce
Sezona letnjih odmora vidna je i u Lincu i Gornjoj Austriji. Ulice grada na Dunavu su poluprazne, a da su mnogi građani na odmoru pokazuju i sedišta srpskih udruženja, koja su gotovo prazna.
Brojni naši zemljaci većinom odmore provode u matici, mada su neki sa porodicama "predah" pronašli na obalama mora. Ipak, već nekoliko godina sabori u zavičaju su postali omiljen način okupljanja, rodbine, kumova, prijatelja, komšija...
Jedan od njih je i 8. sabor u selu Skakavci, koje se nalazi na tromeđi opština Čelinac, Laktaši i Prnjavor u Republici Srpskoj.
- Sabor nam je jedinstvena prilika da se okupimo u što većem broju i pre svega družimo. Ovo nam je osmi put da se sastajemo, međutim ono što je najvažnije jeste da nas ima sve više i da su mladi najbrojniji. Važno nam je upravo to da se naša deca upoznaju da znaju odakle su im koreni. Mislim da 80 odsto nas živi van Republike Srpske, najviše u Austriji, Nemačkoj i Francuskoj, ali i u drugim zemljama ne samo Evrope nego i Amerike i Australije - prenosi nam Slaviša Subić, koji je već skoro tri decenije na "privremenom" radu u Lincu.
Slaviša, kao i brojni njegovi vršnjaci sa kojima je u Skakavcima išao u školu, ali i oni stariji, napustili su rodnu grudu u potrazi za boljim životom. Ideju o Saboru su svi zdušno podržali i redovni su učesnici ovog lepog događaja koji je raznovrstan i u isto vreme ih vraća u dečačke dane provedene u mestu rođenja.
- Na Saboru imamo brojne aktivnosti. Recimo, svaki zaseok ima svoju fudbalsku ekipu, pa organizujemo i turnir. Naravno, nije nam važno ko je pobednik, već je cilj da uključimo što više mladih, mada iskreno i mi stariji koji smo jurili za loptom ne predajemo se tako lako - u šali kaže Slaviša.
On dodaje da ove godine nisu vukli konopac i bacali kamen s ramena, a inače bude i toga.
- Vreme nas nije baš poslužilo, bilo je dosta kiše. Bitno je da je bilo pesme uz harmoniku na terenima, a posle toga smo nastavili druženje u seoskoj sali. Inače, najviše nas koji dolazimo smo iz zaseoka Subići, Vujići i Marinkovići - dodaje Slaviša, koji sa suprugom i dva odrasla sina redovno posećuje maticu.
Prvo okupljanje Vijačanaca
Jedan plamen u čoveku nikad se ne ugasi. Taj plamen s godinama bukti i greje, a ta vatra, taj plamen jeste ljubav prema rodnom kraju. Svoj rodni kraj nisu zaboravili ni meštani Vijačana kod Prnjavora, koji su se prvog vikenda u avgustu okupili na igralištu kod crkve, obećavajući da će prvi sabor Vijačanaca idućih godina dobiti zvanje tradicionalnog.
- Rasuti po celoj Evropi Vijačanci pokušavaju da se vrate. Ako se mogu vratiti čaplje, delfini, ako se mogu vratiti laste, mogu i Vijačanci da se vrate u rodno gnezdo, gde su svoji na svome - rekao je Nenad Novaković, rodom iz Gornjih Vijačana.
Darko Janković, koji skoro tri decenije živi u Velsu u Gornjoj Austriji kaže da je posle više godina inicijative prvi sabor Vijačanaca konačno i organizovan.
