Maks uživao u lepotama Krajine
Krsta Petrišorević, predsednik kluba Jedinstvo iz Švehata ponosan je otadžbinom, često i rado o njoj priča, a ovih dana je lepote rodne grude pokazao prijatelju Austrijancu Maksu Rauhu. Bračni par, Maks i Elizabet Rauh boravili su u kladovskoj i negotinskoj opštini.
Inače, Maks Rauh je član Crkvenog odbora katoličke crkve u Švehatu, u čijem zdanju Jedinstvo već više od tri i po decenije ima svoje prostorije.
Pre 15 godina Maks je upoznao Jedinstvo kada je na čelo kluba došao Petrišorević i postao veliki prijatelj udruženja.
- On nam se priključio i učlanio u klub. Posećuje redovno naše prostorije, ali i razne zabave. Nije propustio od tada nijednu klupsku manifestaciju i davao je za tombolu uvek vredne nagrade. Jednom rečju on je bio uvek tu za nas kada je trebalo - navodi Petrišorević.
U brojnim razgovorima u klubu on je izrazio želju da poseti rodni kraj većine članova.
- Pričao mi je da je pre 30 godina bio u Urovici, selu negotinske opštine, kod Dragana Radulovića, s kojim se tada sprijateljio u Beču. Pošto je Radulović napustio Austriju Maks je išao pre tri decenije da ga poseti. Ja sam želeo da ga vodim u naš kraj, ali nisam mogao pošto sam većinom bio sam i ne bih mogao da ga ugostim kako treba - ukazao je Petrišorević.
Humanitarac
Maks je do penzije radio u firmi Boreali, kao električar, a u Švehatu je pomagao izbeglicama s prostora bivše Jugoslavije koje su bile smeštene u tamošnjem prihvatnom centru.
Mnogi su mu zahvalni za ukazanu pomoć u vreme kada je bilo najpotrebnije i dan danas pokušavaju da mu se oduže i pozivaju ga na odmor u Bosnu.
Crkva Sankt Johan iz Švehata već godinama pomaže siromašnima u Rumuniji, pa Maks često ide tamo da pomaže i povezuje struju u kućama koje se grade zahvaljujući humanitarnoj pomoći.
Desetak dana pre nego što je Petrišorević nedavno otišao u rodnu Reku, Maks ga je pitao da li ide u rodni kraj. Maks je to isto pitao i Dragog Bratića Brku rodom iz Velike Kamenice, s kojim je bio kolega dok je radio.
- Brka mu je rekao kada ide na odmor, da može kod njega da bude smešten i da će mu pokazati rodnu grudu. Odluka je brzo pala i Maks je sa suprugom doputovao u Srbiju, a ja sam ga čekao na graničnom prelazu Đerdap. Odatle smo otišli u Kladovo da ručamo, pa smo pošli u moje selo, gde smo obišli prelepi vodopad. Zatim sam ih odveo u Kamenicu kod Brke. Sutradan smo im pokazali poznato izletište i manastir Vratna - prepričava Petrišorević.
On je ispričao da je bračnom paru iz Austrije pokazao i Negotin, a na Petrovdan su posetili i čuveni vašar. On im je pokazao i Ljubičevac, najbogatije i najizgrađenije selo u ovom kraju, gde su imali prilike da pogledaju groblje na kojem se ne nalaze obični grobovi već vikendice sa strujom i kućnom opremom.
Maks je oduševljen onim što je video, Kladovom, Negotinom, mnogim lepim mestima.
- Imali smo priliku da se družimo s dragim ljudima, koji su nam prirasli srcu. Oduševljeni smo lepim selima, prelepim kućama, ali nam nije jasno zašto su putevi tako loši - kazao je on, a Petrišorević je pokušao da objasni uzroke takvog stanja.
Petrišorević i Bratić, kao odlični domaćini, bili su najbolji ambasadori Srbije, pokazavši porodici Rauh lepote svog kraja, a oni su se vratili puni utisaka, o kojima će pričati svojim prijateljima u Austriji.
Dragana video posle 30 godina
Pošto su bili u prolazu kroz Urovicu Maks je poželeo i da vidi starog prijatelja Dragana.
- Nije bilo lako naći Dragana, trebalo nam je vremena, ali smo ipak uspeli. Našli smo ga i Maks je bio oduševljen što ga je posle 30 godina ponovo video - kaže Petrišorević.
