Sedam vekova borbe za opstanak
Za sedam stotina godina postojanja, manastir Krupa, spomenik pravoslavne vere i kulture u Dalmaciji, ostao je bez naroda jedan jedini put. Ne za vreme Turaka, Mletaka, Austrijanaca, niti Drugog svetskog rata, iako je više puta skrnavljen, pljačkan i paljen. Bez naroda je prvi put ostao, kako je nedavno pričao iguman, arhimandrit Gavrilo, u poslednjem pogromu Srba iz Hrvatske. Tada su s narodom proterani i monasi.
- Zato kažemo da je najteži period od raspada bivše Jugoslavije, kada je posle "Oluje" kraj ostao bez naroda. To se nikada u istoriji ovog manastira nije dogodilo. Nikada nije zapisano da je manastir ostao bez naroda - pričao je arhimandrit Gavrilo za portal jadovno.com.
- Ovo su vekovima bili srpski krajevi, koji su sada opusteli. Vratilo se vrlo malo ljudi, osnivaju porodice i verujem da Bog ima neki promisao za ovaj manastir i da će biti naroda. Nikada se ništa u ovom manastiru nije uništilo, pa verujem da neće ni naroda nestati.
Taj narod, barem njegov deo, našao se ove nedelje, na svečanosti u Sidneju posvećenoj istorijskoj godišnjici svog manastira. Ovde su bili prisutni i mnogi od onih koji su pre nešto više od dve decenije svojim životima svedočili o pogromu.
Turniri
Organizovani su i turniri u boćanju i bacanju kamena s ramena. U boćanju prvo mesto osvojila je ekipa Slavkovo jato, a u bacanju kamena najuspešniji je bio Milan Veselinović Leut, a drugi je bio Zoran Stegnjajić.
Organizator proslave na crkvenom imanju u Rosmoru bio je ovdašnji Obrovačko-bukovački sabor kome je ovo bilo četvrti put po redu da priprema i dočekuje goste i prijatelje na godišnjem okupljanju - ne samo iz Bukovice, Ravnih kotara i pravoslavne Dalmacije, već iz čitavog zavičaja.
Ovo je bila i manastirska slava pa su je učesnici ovdašnjeg sabora obeležavali kao nekad u otadžbini. Versku službu i lomljene slavskog kolača vodio je jerej Aleksandar Milutinović, paroh Svetog Luke iz Liverpula.
On se učesnicima svih dosadašnjih sabora zahvalio na dobročinstvima - njihovi prilozi odlazili su za obnove pravoslavnih zdanja u zavičaju, uz ostalo i samog manastira. Sveštenik je tome dodao i da su baš sa sabora odvojili sredstva za kupovinu zvona za liverpulsku crkvu koja je u izgradnji. Zvona su završena i sada treba da budu prebačena iz Srbije, kazao je on.
Otvarajući sabor, profesor Mišo Gnjatović kazao je da "voštanica koju je u Krupi 1317. zapalio srpski kralj Milutin, nikada neće biti ugašena".
- Krupa, biser pravoslavlja, bila je i ostala simbol srpskog trajanja i svedoči o sedam vekova našeg postojanja i opstanka na tim prostorima - poručio je Gnjatović i zatim podsetio da su učesnici sabora za ovo kratko vreme donirali u otadžbinu oko 30.000 dolara, kao podršku manastiru i obnovi porušenih svetinja, te pomoć bolesnim zemljacima.
Za liverpulsku crkvu odvojeno je 13.500 evra.
Za ovu priliku, domaćini, kao podsećanje na život koji su morali da ostave, izložili su prigodne ilustracije i znamenja, ali i nekada svakodnevno prisutne predmete - bukovačku narodnu nošnju, crvenu dalmatinsku kapu, stoce-tronošce, bukaru i domižanu za vinu, peku i mašu za pečenje hleba...
Domaćini slave bili su Željko Badža i Mišo Gnjatović, a za sledeću godinu dužnosti su se prihvatili Srđo Ležaja i Ljube Čalić.
Umetnički program
U programu koji su vodili Peđa Mrkela i Milena Lakić, učestvovale su folklorne grupe Srpskog centra Bonirig i Izvor iz Liverpula, đaci i hor srpske nedeljne škole "Vuk Karadžić" pri crkvi Svetog Georgija iz Kabramate, orkestar Udruženja Srba Slavonije, a od pojedinaca - Anđela Malbaša, Slaven Kokić, pesnik Aca Tadić, te gosti iz otadžbine Momci Bukovice Rajko Lalić i Miladin Veselinović Leut, uz pratnju orkestra Medeno srce.
