Budimo dostojni žrtve hrabrih Anzaka
Više desetina hiljada građana Kanbere okupilo se u četvrtak ispred Ratnog memorijala na obeležavanju centralne komemoracije Dana Anzaka, 25. aprila. Obeležavanje 104. godišnjice od iskrcavanja australijskih i novozelandskih trupa na Galipolju u Turskoj 1915, počelo je tradicionalnom jutarnjom službom, u zoru u 5.30, a nastavljeno je u 10.30, počasnim vojnim maršem i ceremonijom polaganja venaca na spomenik palim borcima.
Okupljenim građanima na službi u zoru obratio se desetar Mark Donaldson, nosilac ordena Viktorijinog krsta, dobijenog za hrabrost u akciji spasavanja prevodioca u Afganistanu 2009. godine. Donaldson je u svom govoru podsetio na hiljade hrabrih Australijanaca i Novozelabnđana koji su dali živote u bici na Galipolju, ali i kasnije na Francuskom frontu tokom Prvog svetskog rata, kao i u mnogobrojnim drugim ratovima i mirovnim operacijama.
- Mi poštujemo njihovu žrtvu tako što živimo život kao dobri ljudi, ceneći druge, uživajuće slobode koje imamo i inspirišući sebe i sve ostale da gradimo bolju Australiju i još jači duh Anzaka. Uvek treba da težimo tome da budemo dostojni svih ovih žrtava koje su napravljene zbog nas - poručio je desetar Donaldson.
Svečana parada australijskih veterana, vojnika i kadeta, kao i pripadnika turske etničke zajednice i predstavnika američke armije, počela je u 10.30 duž Avenije Anzak parejd, ka amfiteatru ispred Ratnog memorijala. Simbolično, ceremonija je počela izlaskom vojnog konja Dečak, koji nije imao jahača, već samo par vojničkih čizama postavljenih naopako u jahačevim stremenima (okviri za stopala koji vise sa sedla), koji simbolizuju vojnika koji se nije vratio živ sa ratišta.
U centru pažnje bili su veterani iz Drugog svetskog rata, koji su predvodili paradu u vojnim džipovima iz tog doba. Za njima su išli borci iz korejskog i vijetnamskog rata, a zatim i brojni pripadnici savezničkih snaga iz Afganistana, Iraka i drugih ratnih konfilkta.
Okupljenim učesnicima parade, zvanicama i građanima Kanbere obratio se generalni guverner Australije Ser Piter Kosgrouv kojem je ovo bilo poslednje zvanično učešće na Danu Anzaka, jer se u junu završava njegov mandat.
- Našim prisustvom ovde na današnji dan, mi želimo da se poklonimo senama svih onih muškaraca i žena koji se nisu vratili kući iz ratrova, kao i onima koji su se vratili ali više nisu među nama, i da poručimo njima i njihovim naslednicima u uniformama koliko nam znače. Vi ste ti koji ste važni, ono što ste vi uradili je ono što je važno. Uvek ćete imati svoje mesto u našim srcima i neka tako bzde zauvek - poručio je Ser Piter Kosgrouv.
Svečana komemoracija završena je intoniranjem himni Australije i Novog Zelanda, minutom ćutanja i polaganjem venaca, nakon čega su Ratni memorijal nadletela tri borbena aviona Australijskih vazduhoplovnih snaga. Direktor Australijskog Ratnog memorijala dr Brendan Nelson saopštio je na kraju ceremonije da je oveležavcanju Dana Anzaka u Kanberi prisustvovalo oko 35.000 ljudi na službi u zoru i nešto više od 10.000 na jutarnjoj vojnoj paradi.
Protest aboridžinske zajednice
Vojnu paradu u Kanberi obeležio je i protest pripadnika aboridžinske zajednice. Nešto više od stotinak njih marširalo je na kraju povorke sa velikim transparentom na kojem je pisalo "Frontier Wars" (ratovi unutar granica), a kojim su želeli da stave do znanja da i borba njihovih predaka sa belim doseljenicima iz Evrope takođe treba da bude priznata u okviru Dana Anzaka. Orgaizatori su im dozvolili da nezvanično marširaju na kraju parade, ali im nisu dozvolili ulazak u deo ispred Ratnog memorijala gde je održana zvanična ceremonija.
- Mi samo želimo da ljudi budu svesni da smo se i mi borili u ratovima, ali naš narod nikada nije dobio humani tretman. To me čini zaista gnevnim, jer pokazuje da šta god činimo mi ćemo i dalje biti niko i ništa - rekao je Vanganar, jedan od vođa proresta.
Na samoj zvaničnoj ceremoniji, komandir puka Džonatan Lili, inače pripadnik aboridžinske zajednice iz naroda Vorimi, odsvirao je melodiju autohtonog naroda na njihovom autentičnom duvačkom instrumentu didžiridu.
