Gusle čuvari srpske istorije
Do duboko u noć se u sali Crkvene opštine Sveti Nikola u Blektaunu čula pesma uz gusle gosta iz Srbije Đorđija Koprivice, kojem je u pevanju u momentima pomagala sva publika, a guslar iz Australije Maksim Petković takođe je odguslao dve pesme i dobio aplauze i čestitke i od Koprivice.
Važnu ulogu u istoriji Srba i njihove epske poezije imale su gusle, budući da su guslari pesmom na ovom tradicionalnom instrumentu vekovima pripovedali događaje iz nacionalne istorije, sve dok ti tekstovi nisu zapisani. Većina pesama koje guslari pevaju govori o nacionalnim borbama za nezavisnost, a ima i ljubavnih pesama koje se gude i pevaju, kao i onih šaljivih.
Iako na kraju radnog dana, druženje sidnejskih Srba sa narodnim guslarom Đorđijem Koprivicom nije ostalo nezapaženo. Bilo je sedih glava koje su odrasle uz gusle i sada se uz njih prisećaju svog zavičaja, svojih dedova na čijim su kolenima sedeli i slušali gusle. Bilo je i srednjih generacija, ali i mladih koji su ljubav prema toj pesmi i instrumentu nasledili od svojih bližnjih, što je sa posebnim zadovoljstvom primetio i Koprivica. On je istakao da je ovo njegovo peto gostovanje u Australiji, kao i da će ponovo doći u septembru ove godine.
- Gusle srce junacima bude - kaže Koprivica i navodi reči vladike Nikolaja Velimirovića. - Manastiri, gusle i gudalo - to je srpsku veru sačuvalo. Oj, Srbijo, Turskom bi se zvala da ti nije crkve i gusala.
Koprivica se seća prvog dolaska u Australiju i govori o značaju guslarskih pesama za istoriju srpskog naroda.
- Prvi put sam bio 2002. godine, kada smo prikupljali sredstva za Dom Svetoga Vasilija Ostroškog u Nikšiću. Za gusle treba reći i da su one pred oltarom isto što i sveštenik u oltaru. Ljudi u svetu svoju istorije uče čitajući, a Srbi je uče pevajući uz gusle i vekovima je tako prenose sa kolena na koleno. Pre 500 godina nije bilo puno pismenih ljudi, ali naša istorija se ipak prenosila s pokolenja na pokolenje.
Na pitanje kako na gusle reaguje omladina u Australiji i Americi, gde mladi slabije govore srpski jezik, Koprivica je odgovorio:
- Nedavno sam bio u Pertu i prišao mi je mladić koji slabo zna srpski i sa suzama u očima me zamolio da ih uzme gusle u ruke, a zatim ih poljubio. Po tome sam zaključio da će ta veza između naroda i ovog tradicionalnog instrumenta dugo trajati.
Objasnio je Koprivica i da se situacija po pitanju gusala popravila na bolje i u Srbiji, navodeci lični primer.
- Kada sam bio mali hteo sam u školi da odsviram i otpevam nešto uz gusle. Bio sam izviždan i omalovažen, ali kada je nedavno moj sin to isto uradio, bio je nagrađen aplauzima i sva deca su htela da se druže s njim i razgovaraju o guslama. To je dokaz da se ovaj instrument ipak vraća među naš narod - kaže Koprivica.
Na pitanje o tome koliko ga publika u Australiji sluša, odgovorio je da mu se čini da ih je sada više nego ranije.
- U Australiji obično provedem četiri nedelje i obiđem sve veće gradove. Sale su uglavnom pune, bez obzira na to da li nastupam vikendom ili radnim danima kao sto je bilo sada u Sidneju - objašnjava Koprivica i kaže da njegova škola guslanja u Beogradu postoji već duže od 20 godina i da je otvorio školu i u Novom Sadu. - U Srbiji trenutno ima 35 guslarskih udruženja, koja takođe podučavaju mlade guslare, u Republici Srpskoj ih ima oko 30, a u Crnoj Gori 27. Sve to nam govori da za gusle dolazi bolje vreme!
Čast nam je da slušamo Koprivicu
Među ljubiteljima guslanja Đorđija Koprivice našao se i guslar iz Australije Maksim Petković (na slici), koji o velikim srpskim praznicima i svečanostima uz ovaj instrument podseća narod na svoju bogatu istoriju.
- Đorđije je legenda, on je proneo slavu gusala po svim kontinentima i ima najviše pobeda na guslarskim takmičenjima. Koprivica je ostavio ogroman trag među nama guslarima i čast nam je da ga slusamo i gledamo dok prenosi našu tradiciju na mlađe - istakao je Petković i poželeo da Koprivica što češće dolazi u Australiju.
Uz blagoslov vladike Siluana
Guslarskoj večeri Đorđija Koprivice prisustvovalo je i Njegovo Preosveštenstvo Vladika Siluan, kao i starešine parohija u Blektaunu i Kabramati - Nemanja Mrđenović i Đuro Đurđević.
- Sa guslama u svet idem uz blagoslov. Zatražim ga od moga vladike, ali i od vladike u zemlji u kojoj gostujem. Imamo sreću sa vladikom Siluanom, jer on voli i sluša gusle, a i zna mnoge od mojih pesama - kaže Koprivica.
