Da živimo u ljubavi i slozi
Za pravoslavne Srbe širom Australije nedelja uveče bila je vreme za čestitke i upućivanje najlepših želja povodom dolaska najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića. U svim hramovima na Petom kontinentu okupio se veliki broj vernika, posebno porodica sa decom, kako bi osetili radost božićnih običaja koji se već sedam decenija neguju i u Australiji.
Na Badnje veče se u crkvama okupilo na hiljade vernika, a naročito svečano bilo je u hramu Svetog kralja Stefana Dečanskog u Karum Daunsu u Melburnu. Večernju službu predvodio je episkop australijsko-novozelandski Siluan, uz sasluženje arhimandrita Petra Radulovića i lokalnog paroha Bojana Vlajića, lokalnih sveštenika i đakona. Nakon službe i osveštanja Badnjaka, kao i u ostalim crkvama u Australiji, pročitana je Božićna poslanica episkopa, a zatim se njegovo preosveštenstvo obratilo okupljenima u prepunoj crkvenoj sali.
Molitva iz matice
- Poslanica predstavlja i opis našeg zajedničkog puta, ovde na Petom kontinentu. To je želja i molitva naše Svete crkve širom planete, od naše matice pa do ovde, gde mi, kao srpski narod, opstajemo i živimo, da budemo svi u miru, ljubavi i slozi, da se radost Hristovog rođenja useli u nas, da ta radost preobrazi nas kao ljude ikone božije i pretovori nas u jednu živu zajednicu, jedno živo telo, koje diše svetosavskim duhom naše crkve - poručio je između ostalog episkop Siluan.
Prema običajima, vernici su u svim crkvama dobijali badnjake da ih ponesu kućama.
- Neka i ovaj Badnjak, koji je simbol Gospoda našeg Isusa Hrista, njegove čvrstine, svežine, lepote, toplote i svetosti, bude zaštitni znak naših domova ovog Božića, da se i preko Njega uvek setimo Gospoda Hrista, njegovog rođenja, njegove svetlosti i lepote i smisla koje došlo u ovaj svet njegovim rođenjem i javljanjem među nama ove Badnje večeri - rekao je prvi čovek srpske crkve u Australiji.
Nakon osveštanja i podele badnjaka, vernici su sa sveštenstvom u većini hramova izašli u portu gde je zapaljen badnjak, kako se veruje za zdravlje i dobrobit njihovih porodica. Vernici su praznik međusobno čestitali uz tradiconalni pozdrav: "Hristos se rodi, vaistinu se rodi!"
Episkop u Bransviku
U hramovima širom Australije služene su Božićne litrurije, sa čitanjem poslanice Njegove svetosti patrijarha Irineja. Episkop australijsko-novozelandski Siluan služio je Božićnu liturgiju u hramu Svete Trojice u melburnškom naselju Bransvik, a sutra će biti na obležavanju hramovnne slave Sveti Stefan u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou.
Inače, veliki broj vrednih parohijana ove najveće melburnške parohije pomagao je u nedelju u pripremanju badnjaka, koji su u večernjim satima sveštenici Milorad Lončar i Dejan Milošević delili velikom broju vernika.
Negujemo običaje
Za porodicu Golijanin iz Melburna ovogodišnji Badnji dan, kako je rekla gospođa Zorica, bio je izuzetno svečan i simboličan jer je na dodelu Badnjaka došla i njena dvogodišnja unuka Maja.
- Trudimo se da u Australiji negujemo sve one naše lepe običaje koje smo poneli iz otadžbine. Na božićno jutro posetiće nas položajnik, pripremaću česnicu, a posle ćemo otiću u crkvu. Prošla godina unela nam je veliku radost u našu dom, rodila mi se prva unuka Maja, od najstarijeg sina Novice - rekla je baka Zorica.
Porodica na okupu
Do tradicije i običaja drže se i u porodici Vedrane Sambolije koja kaže da su se posle decenije provedene na Petom kontinetu odavno navikli da Božić slave usred leta. Za njih je Božić porodični praznik kada su svi na okupu.
- Večeras u naš dom unosimo slamu i badnjak koji donosimo iz crkve. Večeramo svi zajedno, kuća se kadi i molimo se, a deci pokušavamo da objasnimo sve one naše lepe običaje. Idemo i na ponoćnu liturgiju, a na dan Božića obilazimo moje i muževljeve roditelje i praznik provodimo u krugu porodice. Deci je izuzetno važno da mogu da se vide sa rođacima, ujacima, tetkama. Božić nam baš donosi tu radost - kaže Vedrana.
Slavlje bez snega
U porodici Jovane Zavišin praznik Hristovog rođenja počeće pravljenjem česnice, a doručak uz cicvaru. Ove godine ona po prvi put obležava Božić sa svojom porodicom, pa će pokušati da pripremi sve ono što ke naučila od roditelja koji su rodom iz Dalmacije.
- Prvo idemo u crkvu, a potom sledi tradiconalni Božićni ručak. U Australiji sam 17 godina i privikla sam se na obeležavanja Božića bez snega, dok je mom suprugu, koji je ovde kraće od mene, sve drugačije - kaže Jovana.
