Nema slavlja bez baklava
Većina Australijanaca proslavila je Božićne praznike uz nezaobilazni roštilj, pečenu ćuretinu, božićni puding i druga tradicionalna jela, a u mnogim migrantskim porodicama postoji poslastica bez koje ne prođe gotovo ni jedno slavlje. Reč je o baklavi, poslastici napravljenoj od tankih kora, mlevenih oraha sa ušpinovanim šećerom ili medom. Ovaj slatkiš uspeo je da spoji mnoge vere i nacije, pa je tako podjednako vole i Hrišćani i Jevreji i Muslimani.
Ljubica Popovska rođena je u Makedoniji, a zajedno sa svojom porodicom vlasnica je kafića "Balkan Oven" u Sidneju. Ispred njihovog lokala gotovo svakodnevno dolaze mušterije da popiju domaću kafu, a onda i da se zaslade kojom baklavom koju Ljubica pravi po tradiconalnom makedonskom receptu.
Dok njeni sinovi razvlače kore za domaći burek, još jedno gotovo "religiozno" jelo koje je spojilo Balkan, u drugom kraju kuhinje Ljubica Popovski priprema tepsije baklava.
- Imamo specijalizovane prodavnice. U njima mogu da se kupe baklave, tulumbe, ekleri... Sve te poslastice su predivne. Međutim, baklava je - baklava. Ja je veoma volim - rekla je Ljubica za program SBS-a.
U Australiju je došla pre više od tri decenije, a u migrantskoj torbi bilo je mesta i za tradicionalne recepte koje je zapisivala dok je bila u srednjoj školi. Ipak, ovaj za baklavu je po dolasku u Sidnej malo izmenila. Kaže da za njenu evropsku verziju baklave koristi tanke kore za pitu, među koje posipa fil sa orasima, šećerom, prezlama i uljem. Na kraju, posle pečenja, sve dobro zalije ušpinovanim šećerom.
- Baklavu ovde prave i Libanci, Grci, Turci najčešće. Od naših Makedonci, Srbi, Hrvati. Baš sve nacije. Evo, sada su i Kinezi ovde počeli da je prave - kaže Popovska.
Tačno poreklo baklave nije poznato. Mnogi je prisvajaju kao svoju nacionalnu poslasticu, ali je sigurno da je na Balkan stigla preko Turske. Ipak, i to je diskutabilno jer Turci, Grci, Egipćani, Libanci - svi imaju svoju verziju. Danas posotoje mnoge verzije baklava sa raznim ukusima.
Rado se jede u svim mediteranskim zemljama, Siriji, Libanu, Jordanu, Alžiru, Makedoniji, Grčkoj, Srbiji, Izraelu, Kipru, Egiptu i Turskoj, pa čak u Iraku, Iranu i Jermeniji. Put do Evrope baklava je našla zahvaljujući Otomanskom carstvu u 16. veku i od tada se i tamo odomaćila.
Poreklo iz Asirije
Nik Domanis, profesor istorije na Univerzitetu Novog Južnog Velsa, stručnjak za istoriju Evrope i Mediterana, kaže da prema poznatim podacima poreklo baklave datira iz vremena Asirijskog carstva. Međutim, kako kaže, nema podataka koji bi opovrgli da je baklava postojala i pre tog vremena.
- Naravno, sve nacionalnosti oko Mediterana, pa sve do Persije, tvrde da je baklava baš njihova. Nikada nećemo znati ko zaista polaže pravo na nju. Sama reč baklava potiče iz jermenskog jezika, ali to ne znači da su je oni prvi napravili - kaže profesor Domanis.
