Srpkinja na brodu za Antarktik!
Geolog iz Kragujevca Valentina Taranović, koja živi i radi u Pertu, krajem ove godine provešće tri nedelje na Antarktiku sa još 80 naučnica iz celog sveta. Njihov boravak na najhladnijem podneblju organizovan je u okviru Homeward Bound projekta koji ima za cilj formiranje mreže od 1.000 naučnica sa svih kontinenata. Cilj grupe je poboljšanje pozicije žena u nauci, ali i povećanje budnosti ljudi po pitanju globalnog zagrevanja.
Ovogodišnjom ekspedicijom biće završen treći ciklus desetogodišnjeg programa. Povodom predstojeće ekspedicije, ali i problema klimatskih promena, ekologije i stanja australijskog rudarstva, Valentina je u Pertu govorila za "Vesti".
Kako ste odlučili da se bavite geologijom?
- Odrastanje u mojoj porodici, kao i gledanje meni omiljenih emisija o vulkanima, uticali su da pođem tim putem. Takođe dve godine provedene u Istraživačkom centru Petnica kraj Valjeva, dok sam bila srednjoškolka, dodatno su učvrstili moju nameru da izaberem geologiju. Nošena tim idejama došla sam i do Amerike, gde sam završila i doktorske studije. Danas radim u sferi rudarske geologije i istraživanja ležišta metala - kaže Valentina.
Kako ste saznali za Homeward Bound projekat?
- Za projekat sam saznala na Fejsbuku, a prijavila sam se tek posle godinu dana. Dopis za program i ekspediciju je stigao u CSIRO gde radim, a podrška kolega i šefa podstakli su me da se prijavim.
Kako ste prikupili sredstva za učešće?
- Program je pokriven šesdeset odsto, a ostatak treba da obezbedite sami. Deo koji treba platiti najviše uključuje ekspediciju na brodu i ostale putne troškove. Svako od polaznika je odgovoran za svoje finansije. Lično sam imala sreću da je moja organizacija pokrila veći deo mojih troškova.
Odakle dolaze učesnice programa?
- Većina su iz zapadnjačkih zemalja, i to iz prostog razloga jer program nije besplatan. Ja sam jedina ove godine iz istočne Evrope.
Kako program funkcioniše?
- Ekspedicija na Antarktik je samo deo programa koji traje godinu dana. Prvih jedanaest meseci sastanci se održavaju putem interneta, dok je ekspedicija kulminacija čitavog projekta. Učesnici se čitavu godinu upoznaju sa konceptima kojima ćemo se baviti tokom i nakon ekspedicije, a teme su različite, od ravnopravnosti polova u nauci, preko globalnog zagrevanja, zagađenja životne sredine...
Možete li nam reći nešto više o planu ekspedicije na Antarktik?
- Okupićemo se u gradu Ušuaja u Argentini. Tu ćemo boraviti par dana i svaka od grupa predstaviće rezultate svojih istraživanja. Odatle ćemo se brodom preko Drejkovog moreuza uputiti ka Antarktiku, a istim putem plovićemo i nazad. Ukupno ćemo provesti tri nedelje na brodu, a u planu je obilazak naučnih, ali i jedine poštanske stanice na Antarktiku.
Da li će na brodu biti samo žene ili ćete povesti i nekog muškarca?
- Samo je jedan muškarac uključen u ceo program. A, što se posade broda tiče, ona će biti kombinovana, s tim što je kapetan takođe žena.
Zašto je izabran baš Antarktik?
- Iz više razloga, pre svega skretanja pažnje javnosti na program i njegove ciljeve. Isto tako Antarktik je i mesto koje je posetilo manje od jedan posto svetske populacije. Tamo praktično da nema nikakve infrastrukture, pa i pored toga, tamošnji eko-sistem, koji je jedan od najosetljivijih na planeti, i te kako pati od posledica globalnog zagađenja. Odlazak žena naučnika tamo, ima za cilj da se i njima pruži jedinstvena prilika da svojim očima vide problem, ali i da se povežu s prirodom.
Kao geolog ste verovatno često putovali, ali da li ste do sada bili na sličnim dalekim mestima ili ekspedicijama?
- Na sličnim da, ali ne na brodu. Kao geolog sam provela mnogo vremena na terenu i to još od studenskih dana gde smo kampovali od nekoliko nedelja pa do dva meseca. Bila sam na svim kontinentima, osim Antarktika do sada.
Sada će se i ta želja ostvariti. A, da li ćete biti prva žena iz Srbije na Antarktiku?
- Ne. Pre mene bila je Milena Vujičić 2008. godine, a ona veruje da je pre nje bilo još žena iz Srbije, ali ni ona ni ja nismo sigurne u to.
Za kraj, kakvi su Vam planovi za budućnost?
- Prvo da pronađem poziciju gde bih se u potpunosti profesionalno ostvarila i da oformim svoju porodicu - kazala je srpska naučnica Valentina Taranović.
U ekspediciji i bivši sekretar UN
Kad razmišljate o tako velikom putovanju čemu se radujete, a od čega strepite?
- Radujem se duhovnom odmoru, ali i interakciji sa drugim učesnicama programa. Među predavačima biće i Kristijana Figeres iz Kostarike, bivši sekretar Ujedinjenih Nacija, koja se zalagala za sklapanje Pariskog ugovora po pitanju klimatskih promena. Tako da se radujem druženju s njom, ali i posetama mnogim zanimljivim mestima. Jedino strepim od morske bolesti, naročito kroz uzburkani Drejkov moreuz.
Bezbrižan život u Australiji
Trenutno živite u Australiji, šta Vam se najviše sviđa u ovoj zemlji?
- Pre svega mi se dopada bezbrižan način života, bez opasnosti od terorizma kao u Americi ili bez pravih egzistencijalnih problema, kao što smo ih mi imali odrastajući u Srbiji. U Pertu gde sad živim sviđaju mi se lepo vreme i divne plaže. Sa druge strane, zabačenost ovog grada mi ne prija. Međutim, rudarstvo je jako razvijeno tako da pruža odličnu mogućnost za razvoj karijere, što je za mene opet dobro - kaže Valentina.
Ima nade za novi rudarski "bum"
Zapadna Australija se u prošlosti izuzetno brzo razvila zahvaljujući rudarstvu. Međutim, ova industrija je u poslednje vreme u stagnaciji. Kao stručnjak za geologiju, smatrate li da postoje izgledi za novi rudarski "bum"?
- Čini se kao da sve ide u dobrom pravcu i da ima mesta za optimizam po tom pitanju. Međutim, teško je tako nešto tvrditi, a ja ne bih da dajem lažne nade, niti da se bavim prognozama.
Preko SAD i Kanade do Perta
Dr Valentina Taranović rođena je u Kragujevcu, a nakon završene srednje škole uputila se u Ameriku na studije. Nakon završenih osnovnih i magistarskih studija geologije u SAD i Kanadi, doktorirala je na Univerzitetu Indijana 2014. godine.
Do sada je radila kao istraživački geolog za uticajnu englesko-australijsku kompaniju Rio Tinto, ali i kao predavač na Univerzitetu Vejn Stejt u Detroitu. Trenutno radi za australijsku naučno-istraživačku agenciju CSIRO u Pertu.
