Sa Srbima u golgoti i vaskrsu
Tim istraživača i istoričara predvođen Bojanom Pajićem iz Melburna objavio je izuzetno važnu knjigu "Naši zaboravljeni dobrovoljci - Australijanci i Novozelanđani sa Srbima u Prvom svetskom ratu". Ovo delo pomoglo je da se uđe u trag i uspostavi kontakt sa potomcima Australijanaca i Novozelanđana, koju su kao dobrovoljci služili tokom rata u Srbiji ili sa srpskom vojskom na Solunskom frontu i okolnim morima tokom Prvog svetskog rata.
Prethodnica za Galipolje
Australiji i Novom Zelandu taj rat ostavio je u amanet nezaboravnu ratnu priču o Galipolju. Ali, Australijanci i Novozelanđani su i pre iskrcavanja ANZAK trupa već bili prisutni u Srbiji, lečeći ranjene vojnike. Posle nekoliko godina istraživanja, priče o tim dešavanjima napisane su u knjizi koju je štampala izdavačka kuća "Australian Saolarldž Publishing".
Do sada je identifikovano oko 100 živih potomaka Australijanaca i Novozelanđana koji su pomagali Srbima i sa njima je sada upostavljen kontakt.
Knjigu je promovisao penzionisani profesor Dejvid Horner u Ratnom vojnom memorijalnom centru u Kanberi 15. septembra.
On je podsetio na malo poznatu činjenicu da je oko 1.500 Australijanaca i Novozelanđana služilo u Srbiji ili blizu nje tokom Prvog svetskog rata. U knjizi je Bojan Pajić je izneo priču o ovim zaboravljenim pripadnicima ANZAK-a i tako osigurao da se njihov doprinos ne zaboravi.
Naporno istraživanje
- Bojan i ja smo stari prijatelji, još od ranih 1970-ih kada smo zajedno služili u Univerzitetskom puku. Kao vojni rezervista Bojan je mogao da poveže iskustvo i znanje sa svojim srpskim poreklom, kako bi istražio i napisao knjigu koja će u budućnosti biti standardna referentna knjiga. Svako će želeti da zna šta su Australijanci i Novozelanđani radili u Srbiji za vreme rata - reako je profesor Horner.
Autor Bojan Pajić imao je problema da pronađe tačne podatke o broju pripanika ANZAK-a koji su učestvovali tokom Prvog svetskog rata u Srbiji. Profesor Horner je ocenio da je Pajić morao da uloži veliki napor pošto je reč o događajima od pre 100 godina.
- Bojan i njegovi saradnici su uradili fantastično istraživanje da identifikuju učesnike. Ali ne radi se samo o izlistavanju imena. On je dao sliku o tome šta se dešavalo sa njima - odao je profesor Horner priznanje Pajićevom timu.
Od bolničarki do ratnika
- Pripadnici ANZAK-a koji su služili u Srbiji razvrstani su u osam kategorija.
- Pripadnici volonterskih humanitarnih organizacija. To su većinom bile žene, medicinske sestre i lekari. Tokom nekih presudnih trenutaka bolnicama su upravljali Australijanci.
- Pripadnici Britanske armije na Solunskom frontu.Borci dve jedinice Australijskih imperijalnih snaga na Solunskom frontu.
- Individualni medicinski volonteri u britanskim bolnicama na Solunskom frontu.
- Mornari na šest razarača Kraljevske australijske mornarice na Jadranskom moru.
- Australijska medicinska jedinica.
- Australijanci i Novozelanđani srpskog porekla koji su služili u srpskoj vojsci.
Profesor Horner kaže da je prilikom proteklih godišnjica događaja iz Prvog svetskog rata fokus bio na sećanju na žrtve koje su Australijanci podneli tokom tog sukoba i da je bilo mnogo aktivnosti tim povodom. Objavljivani su novinski članci i knjige, održavane izložbe, umetničke manifestacije i mjuzikli. Međutim, knjiga Bojana Pajića i njegovih saradnika otkriva nove važne istorijske činjenice.
- Sada imamo i ovu imponzantnu knjigu mog prijatelja Bojana Pajića. Mnoga dela koja su napisana o tom ratu nisu se bavile uzrokom. Za mnoge pisce rat je bio strašna tragedija koja je zadesila naciju. Rat koji smo morali da vodimo, želeli to ili ne. Međutim, postoje neki pisci koji su zastali i razmislili o razlozima rata. Neki su ih tumačili kao seriju loših procena evropskih lidera. Slično kao što je prikazano u knjizi Kristofera Klarka "Mesečari" (The Sleepnjalkers: Honj Europe Njent to Njar in 1914 bdž Aris Clark) - rekao je profesor Horner.
On je ukazao da postoje i istorijski kritičari koji su taj rat videli kao sukob imperija u kome su Britanija, Francuska, Nemačka, Austro-Ugarska i Rusija bile viđene na podjednako loš način.
- Neki to vide i kao rat za reputaciju i prestiž. Rusi nisu mirno mogli da gledaju napad Austro-Ugarske na Srbiju. Nemci nisu mogli da sede po strani kada je Rusija napala Austro-Ugarsku. Britanija, u okviru tog prestiža, nije mogla da gleda kako Nemačka guta Belgiju - rekao je profesor Horner i istakao da ima i onih koji smatraju da je to bila borba za deo svetske trgovinske razmene.
Horner smatra da je Prvi svetski rat bio čin agresije centralnih sila što se najbolje može videti u želji Austro-Ugarske da uništi Srbiju.
- Za Srbiju to je bio rat da opstane kao nezavisna nacija. Godine 1914. Srbija je bila mala, očajnički siromašna zemlja sa oko 4,3 miliona stanovnika. Tek što je prošla kroz dva Balkanska rata i i osećala je oskudicu u ratnom materijalu i snabdevanju, a bila je pod strašnim pritiskom da odbije austro-ugarsku invaziju. Britanija i Francuska borile su se za svoje ciljeve i nisu imale mnogo prilike da pomognu Srbiji. Rusija se borila sa Austro-Ugarskom na zajedničkoj granici, ali nije mogla da pošalje pomoć u Srbiju. Mala Srbija je bila prepuštena sama sebi - ocenio je profesor Horner.
Zajedno do slobode
Profesor Horner je podsetio da je do kraja 1915. godine srpska vojska podnela ogromne gubitke i bila prinuđena da napusti otadžbinu. I da je kasnije oformljen novi front uz pomoć Britanije i Francuske, a na granici Srbije i Grčke.
- Salonika kampanja ili Salonika front (Solunski front) nosi naziv po luci u kojoj su Britanci i Francuzi bili bazirani. Odatle su Srbi, Francuzi i Britanci pokrenuli uspešnu kontraofanzivu za oslobođenje Srbije i okončanje rata - objasnio je profesor okupljenima u Vojnom memorijalu.
