Opasnost vreba iz dubine
Vlada NSW planira novi veliki saobraćajni projekat "Vestern harbur prolaz", ali tu leži ogroman problem. Prema dokumentu označenim - "Za kabinet, poverljivo", trasa saobraćajnice podrazumeva izgradnju betonskih cevi za dva tunela - ispod mora u zalivu, jednog kod Balmejna, drugog kod Siforta.
To i predstavlja problem: studija o okolini kaže da na dnu mora leži više od pola miliona kubnih metara zagađenog taloga sa otrovnim hemikalijama i teškim metalima, odbacivanim u more kao industrijski nusproizvod. Ako se takvo dno "dotakne", zato što bi trebalo da bude očišćeno onda će se podići otrovi koji prete i naseljima uz obalu.
Očajna situacija
Dr Lojd-Smit ističe da ne postoji način da se opasni materijali unište.
- To je očajna situacija za razvijene zemlje kao što je Australija. Ako ovo pomerite, imaćete i zagađenje vazduha.
Gde su najrizičnija mesta? Prema saznanjima zajedničkog istraživanja "Ferfaksa" i ABC njuza, većina radova na čišćenje dna odnosila bi se na gradilište u Vajt Beju, u vodi na ivici Balmejna i preko puta Pirmonta. Tu bi, nedaleko, trebalo da bude položen podzemni tunel preko zaliva, što bi "uznemirilo" morsko dno zapadno od Severnog Sidneja.
Postoji i druga lokacija na kojoj bi takođe moglo da dođe do "oblaka" mutne, zagađene vode - to je na severnom kraju drugog tunela koji bi povezivao Nortbridž i Sifort. Na oba mesta, ukazuje poverljiva informacija, pojas zagađene vode zahvatio bi radijus od četiri kilometra.
Dva velika medija izveštavaju da se na dnu mora u zalivu nalazi niz opasnih hemikalija koje mogu da budu štetne po ljude i životinje, posebno vodeni svet.
- Zalivi, kao što su Ajron kouv bej ili Lejn Kouv bej jesu zagađena mesta puna otpada bačenog u more i zaliv nije bio u stanju da ih odbaci dalje - kaže Mark Tejlor, profesor Univerziteta Mekvori.
Dr Marijan Lojd-Smit, stariji savetnik Nacionalne mreže o otrovima ističe da su to supstance koje bi trebalo izbegavati.
Otpad
Kako je otpad dospeo u vodu?
Većina otrovnih supstanci jeste otpad i nusproizvod postrojenja koja su radila uz obalu zaliva duže od veka.
Za koga je rizik najveći?
- Za ljude koji se nalaze u zalivu, za pecanje i ljude koji se oslanjaju na lanac ishrane u marini ili su direktno izloženi vodi.
- One su izuzetno otrovne za funkcije jetre i bubrega i uopšte razvoj organizma.
Među ostalim tamo su i dioksini, otpad pri proizvodnji veštačkih đubriva za koje dr Lojd-Smit kaže da mogu da izazovu kancer i da imaju "vrlo ružne posledice".
Još 2006, komercijalno ribarenje u Sidnejskom zalivu je zabranjeno, upravo zbog visokog nivoa dioksina.
Dole su zabeležene i količine teških metala od olova, žive i kadmijuma. A neki od njih su maltene neuništivi.
- Oni utiču na rast dece, na vašu inteligenciju, sposobnost reprodukcije, i to su veoma opasni teški metali - naglašava dr Lojd-Smit.
On dodaje i posebnu zabrinutost za radnike koji će na licu mesta raditi s tim materijalom.
- Nadam se da će sindikat biti glasan i uporan kada je reč o zaštiti radnika, ako ideja bude nastavljena.
U opasnosti je i oko 70 primeraka živih bića u vodi, među njima bakalar, delfini, morske kornjače i pingvini.
I Vladin dokument priznaje da bi "povećano zamućenje moglo da izazove neželjene estetske, zdravstvene i bezbednosne posledice na te korisnike".
