"Rat uvredama" širom Melburna
Decenijama star sukob ponovo se rasplamsao na ulicama Melburna, gde su ovih dana iznova osvanule rasističke poruke i zastave. Jedna od "zaraćenih strana", navodi "Herald san", tvrdi da je sve počelo sa uvredljivim posterom.
Reč je o sukobu u vezi s pitanjem čija je Makedonija. Melburnska grčka zajednica optužuje makedonsku da je odgovorna što su se na pojedinim nadvožnjacima, kao i pred grčkim pravoslavnim crkvama, pojavile poruke "Grci su Turci", "F...k Grčku zbog nefer odnosa" i "F...ing rasisti".
Istaknuto član grčko-australijske zajednice Kris Mucikis kaže da su poruke "ogavne" i da su ih postavili zatucane osobe i rasisti.
Iz makedonske zajednice, međutim, uzvraćaju optužbama, tvrdeći da ih predugo progone i da grčki Australijanci nisu nevine žrtve.
"Kažete: rasistički slogani?", napisao je jedan član makedonske zajednice na vebsajtu novina nenjs.com.au.
Stare tenzije
Prošle sedmice, organizacija po imenu "Makedonska koalicija", pustila je na Fejsbuk poruku: "Pozivamo sve Makedonce, gde god žive, u Australiji, Kanadi, Nemačkoj, Grčkoj, Bugarskoj, Srbiji, Albaniji i Republici Makedoniji - ovo vam je poslednji poziv, neće više biti prilike, posle ovoga, gubimo naš identitet, naše ime i našu kulturu.
Ne želim da buduće generacije rastu u svetu gde je kultura istorija, a familija nevažna".
Grupa je kazala za nenjs.com.au da su Makedonci ogorčeni i da zato ovo pitanje dovodi do previranja.
"Ono što sada vidimo jeste da je Makedoncima dozlogrdilo. Pitanje je, u osnovi, postalo nepostojeće u Australiji i najnoviji događaju podgrejali su stare tenzije. Do toga dovodi poricanje nečijeg identiteta."
"Smatram da je rasista neko ko kaže da je Makedonija grčka, kada ona to očigledno nije."
Novine ovim povodom podsećaju čitaoce da je "pitanje Makedonije složeno, ali da se u osnovi svodi na sukob oko zemlje na balkanskom poluostrvu, veličine polovine Tasmanije, na kojoj živi oko dva miliona ljudi".
Oni zauzimaju, navodi se dalje, kontroverzno mesto u grčkoj i balkanskoj istoriji, bivajući tema tvrdnji i protivtvrdnji u vezi sa identitetom, istorijom i kulturom.
"Šire područje Makedonije podeljeno je posle završetka Drugog balkanskog rata, potpisivanjem Bukureštanskog sporazuma 1913. Od tada, Makedonci kažu da su progonjeni."
Republika Makedonija je osnovana kada se odvojila od Jugoslavije 1991. Više od 130 zemalja, uključujući SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusiju i Kinu, priznali su Republiku Makedoniju sa njenim ustavnim imenom.
Ali, Grčka insistira da ona ima pravo na to ime, zato što je Makedonija već bila region na severu zemlje. U Makedoniji, ljudi govore mahom makedonski, slovenski jezik, ili albanski.
Ona u potpunosti nije povezana sa grčkim Makedoncima koji govore grčki, podseća "Herald san".
Debata se nastavlja na diplomatskom nivou i lideri obe zemlje pokazuju dobru volju za rešenjem.
Međutim, u povećanoj meri, sukob se prenosi na zajednice u inostranstvu, uključujući Melburn.
Ljudi organizuju miroljubive demonstrancije, uključujući onu na kojoj su lideri grčke zajednice pretprošle nedelje govorili pred masom. Međutim, ovo je bila prilika i za ultranacionaliste.
Tako se na Fejsbuku vidi kako promakedonska grupa pali grčki zastavu.
Oni, međutim, kažu, da su prvi počeli Grci tako što su na zgradu u Ričmondu postavili ogroman uvredljiv poster da je "Makedonija grčka".
Većina ističe da sukobi ne pomažu i da oni ne predstavljaju zajednicu.
Mnogi predstavnici makedonske zajednice besni su zbog velikog postera na zgradi u ulici Svon.
Na njemu se najavljuje protest pred konzulatom Grčke u Melburnu. Sličan znak okačen je onda na mostu preko Istern friveja gde je primećena oskrnavljena grčka zastava.
"Grci su počeli", napisao je jedan potpisnik na društvenoj mreži, upućujući na znak u Ričmondu. Taj poster je od tada sklonjen.
Drugi je postavio fotografije na kojima gori makedonska zastava. Nije jasno gde se to dogodilo.
Osude ultraša
Jedan "ponosni Makedonac Australijanac", koji je rođen tamo i sada živi u Pertu, izjavio je za nenjs.com.au da je razočaran postupcima ultranacionalista.
- Osuđujem mržnju bilo koje vrste i u celosti se slažem da u demokratiji, mi kao ljudi imamo pravo da izrazimo svoju zabrinutost, ali to treba da se čini na miroljubiv način, oslobođeno od mržnje i rasizma prema drugima.
On dodaje da se sa diskriminacijom suočio rastući u Australiji, još u osnovnoj školi.
Drugi makedonski Ozi je napisao da "ultraši pogrešno postupaju, a nama je dojadilo da gledamo kako nas Grci tretiraju veoma dugo vremena".
Još jedan Makedonac koji je tražio da mu se ime ne navodi, kazao je novinama: "Mnogo znakova postavljenih po Melburnu nisu tamo zbog Makedonaca.
Mi ih gledamo kao jednako kao znake mržnje." Jedna žena kaže da njena familija dolazi "iz regiona koji je podeljen Bukureštanskim sporazumom i da je to u Grčkoj", te da ona još vidi "suze u očima svog oca" u vezi sa sukobom oko imena.
