Bosanka iz Sidneja proglašena genijem: Blistavi um male Lejle
Petogodišnja devojčica iz Sidneja, Bosanka poreklom, proglašena je za genija s tako neverovatnim pamćenjem sposobnim da navede stvari koje su mnoga deca zaboravila.
Ali, nije reč samo o prirodnoj nadarenosti - da bi njene sposobnosti bile unapređene, mala Lejla Sinanović pohađa specijalnu nastavu.
Za većinu petogodišnjaka, broj pi više liči na nešto što je sladoled ili kakav sos.
Ali Lejla nije obični petogodišnjak. Još nije ni ušla u osnovnu školu, a već je u stanju da izrecituje broj pi sa više od stotinu decimala (pi je odnos kruga i njegovog prečnika, zaokružuje se obično na 3,14, ali ima beskonačan broj decimala).
Za znatiželjne novinare "Dejli telegrafa", koji su je posetili u Šišida centru za rano obrazovanje u Čatsvudu (Sidnej), rado je odgovarala i pokazivala "ekstremnu fotografsku memoriju".
Sidnejski dnevnik tako navodi je u stanju da se seti imena ulica kojima je prolazila automobilom pre više nedelja, kao i detalje hotelskih soba u kojima je odsedala pre tri godine, kada je imala samo dve godine, kaže njena majka Zineta.
Ona dodaje da je Lejla bila u stanju da speluje svoje ime i prezime sa svega 15 meseci.
- Mi smo s njom počeli od knjiga za bebe i ponekad smo pomišljali da pokušava da čita, ali je ona u stvari memorisala šta smo joj čitali i onda ponavljala - navodi majka najranija iskustva s nadarenim detetom.
- Ima zadivljujući mozak i čudesnu memoriju koja nas zapanjuje na različite načine.
Lejla će ući u obdanište tek iduće godine, ali se, po njenoj majci, "seća prilično daleko unazad".
Sa svega pet godina, seća se takvih stvari za "koje ne biste pomislili da deca tog doba mogu da zapamte".
- Čitava stvar nije došla sama od sebe. Lejla od šestog meseca života pohađa časove šišida - japanskog "programa treninga mozga" - svake nedelje po 50 minuta. Kad je počinjala, njeni učitelji bi mahali lutkama ispred nje da bi "pojačali njene očne mišiće". To je tehnika memorisanja koja se još koristi na bebama. Šišida škole u Australiji danas pohađa 440 učenika - kaže menadžerka i učiteljica Hanako Vord.
Prerano za obrazovanje?
Šišida ima i kritičare od kojih neki tvrdi da je šest meseci prerano za početak obrazovanja i da decu ne bi trebalo tako opterećivati. Tako stariji predavač iz ranog obrazovanja sa Univerziteta Sidnej dr Marijana Feneč kaže da su istraživanja pokazala da je u ranom dobu najbolje učenje dece - kroz igru.
- Učenje počinje od rođenja i ne mora da bude po sistemu formalnog učenja - veli ona.
- Nastava održava njihove umove aktivnim i stimulisanim - veli ona.
Kako deca rastu, i njihov mozak se širi, primenjuju se složenije tehnike s ciljem podsticanja memorije.
Neke od aktivnosti uključuju vežbu s karticama (različite oznake ili crteži), zatim tablice sa abecedom, brzo čitanje i slušanje, pesme, igre i slično.
Prema gospođi Vord, Lejla danas ima "ekstremnu fotografsku memoriju".
Izuzetno težak test svakako predstavlja korišćenje već pomenutog broja pi.
Tehnika učenja sastoji se u tome da se đaku predoče brojevi od 0 do 200 i uz svaki broj pridoda slika odgovarajućeg predmeta - tako je, recimo, broj jedan - svinja, dva - drvo, tri - cipela.
Onda se Lejli izlista niz pi brojeva. Ona brojeve onda "prevodi" u crteže - na primer, brojevi tri i dva su cipela i drvo.
Ali, kako je memorija služi kad je testiraju o temama za koje je učitelji nisu pripremali.
Lejlu su pitali šta želi za Božić.
- Igračku Deda Mraza - rekla je.
Šta je dobila prošle godine?
- Vunenu kapu Deda Mraza - rekla je.
Majka dodaje da joj familija "ne slavi Božić, pa je to možda teško pitanje za nju".
Njena učiteljica postavila je aktivnosti u kojima Lejla može da pokaže svoja znanja jer je s njima bolje upoznata.
Ona je devojčici pokazala stranicu s različitim rečima i onda je sakrila i pred njom držala praznu stranicu i tražila od nje da ponovi šta je ranije videla.
Lejla se fokusirala i izvršila zadatak dva puta, ali je oba puta pogrešila.
- Mislim da ljudi pogrešno shvataju šta znači učenje dece u ranom dobu, zato što misle da se tu radi o prisiljavanju deca u situacije u kojima moraju da uče - kaže majka.
- Ali to nije to. Reč je o tome da ona stiče poverenje i da joj je uzbudljivo to što radi. I jedino to možemo da tražimo od nje.
Jedinstveni pristup ranom obrazovanju služi se metodom razvoja celog mozga gde se kombinuje istraživanje mozga i podučavanje. Program je otvoren za decu od šest meseci do devet godina.
Globalna studija
Prema gospođi Vord, šišidi raste popularnost u Australiji. Od kako su počeli, veli ona, svake godine imaju po 100 đaka više.
Imaju tri centra u Melburnu i jedan u Sidneju, a iduće godine otvaraju još jedan u Paramati.
- Radi se o tome da se deca od malih nogu stimulišu da vole učenje. Kad dete ima ispod tri godine, lako mu je da stekne fotografsku memoriju. Mi imamo par malih genija, ali to nije naš cilj jer taj put može da izazove posledice. Imamo dete koje može da zapamti celu periodičnu tablicu elemenata i to je nešto što je taj dečak odlučio da sam nauči. Većina naših roditelja jedino želi da daju svojoj deci stimulans da misle glavom.
Izjava gospođe Vord dolazi ne dugo pošto je globalna studija pokazala da učenici desetog razreda škola u Hongkongu i Singapuru čitaju i pišu engleski bolje od australijske dece.
Čak 26 odsto azijskih đaka testirani u engleskom imalo je najviše ocene - što je dvostruko bolji uspeh od onoga koji ostvaruju njihovi vršnjaci u Australiji.
