I posle 25 godina istraga o nestanku dvoje dece: Brat i sestra žrtve Milata?
Policija vodi istragu o tome da li su dvoje dece iz Kvinslenda, nestali dok su stopirali, bili žrtve serijskog ubice Ivana Milata.
Čad i Meloni Saton nestali su iz Inale u Brizbejnu pre 25 godina, kada su krenuli da stopiraju državom da bi pronašli svog oca. Dugo vremena na njih se gledalo kao na decu pobeglu od kuće, ali je policija sada prvi put obelodanila da postoji snažna pretpostavka da su oteti i ubijeni.
Ova teorija je postojala među preživelim rođacima dece Saton.
Apel policije
Detektiv Pauel ističe da bilo ko sa informacijom treba da se obrati policiji.
- Uvek postoji nada da ima neko ko nešto zna iz te 1992. i moguće da se javi jer je taj događaj negde u njegovom sećanju ili se predomislio i odlučio da sada kaže ono što zna. Svakako, voleli bismo da čujemo bilo koga ko bi nam pomogao.
Bilo koja osoba koja raspolaže informacijom korisnom za utvrđivanje istine o dvoje nestalih tinejdžera pozvana je da telefonira na Krajm stoperse 1800 333 000.
Detektivi ne mogu da odbace mogućnost da su tinejdžeri naleteli na Milata, kada su hteli da otputuju prema Pertu, čime su stigli na teritoriju serijskog ubice u periodu kada je bio aktivan.
Čad je imao 16, a Meloni 14 godina kada su nestali, 23. novembra 1992. Otišli su bez novca i sa svega par predmeta stavljenih u školsku torbu. Planirali su da stopiraju sve do Perta, da se nađu sa ocem. To je Čad pokušao već jednom ranije, ali nije stigao dalje od Tuvumbe.
Kao dodatak na misteriju, jedan prijatelj zvao je policiju pošto su njih dvoje nestali i kazao da je dobio Čadove telefonske pozive iz Sidneja i Adelejda. Ali nikada se niko nije javio da ih je pokupio usput.
Detektiv jedinice za nestale osobe Damijen Pauel kaže da su pratili tragove prema nizu serijskih ubica, uključujući Milata i Kvinslenađanina Lenija Frejzera. Ali, policija, kazao je, nije imala nikakvog zaključka o tome šta se deci desilo.
- Godinama je bilo ideja da je Ivan Milat kriv za njihov nestanak. On je bio aktivan u to vreme. Naravno, ništa nije priznavao. Bilo je razmišljanja i u pravcu da je sakupljao "trofeje" svojih žrtava jer su neke njihove stvari locirane u njegovoj kući.
Detektiv Pauel dodaje da nikakve stvari koje bi pripadale Satonovima nisu nađene, ali da mogućnost da je Milat umešan nije odbačena. On je rekao da su tinejdžeri, dok su stopirali, potencijalno mogli da prolaze kroz državnu šumu Belanglo, gde su nađene Milatove žrtve.
Milat nikada nije priznao da je ikoga ubio - uprkos tome što je 1996. osuđen za smrt sedam bekpekera - i policija je uverena da je vrlo verovatno odgovoran za mnogo više nestalih osoba.
U njegovoj kući nađene su stotine "trofeja", od kojih su neki identifikovani kao vlasništvo poznatih žrtava. Druge "trofeje" poklanjao je rodbini.
Među par poznatih detalja u slučaju Saton jesu i telefonski pozivi koje je Čad moguće uputio prijatelju koji je u to vreme živeo u Pertu. Prijatelj po imenu Kris zvao je policiju u aprilu 1993. i rekao da je primio niz poziva od Čada - čak osam ili devet - između kraja novembra i kraja decembra 1992. Moguće je da je mladić pokušao da ga zove i kasnije, ali Kris je policiji rekao da je u decembru promenio adresu. U jednom od poziva, kazao je, Čad mu je rekao da se nalaze u Sidneju. U drugom, oko tri nedelje kasnije, rekao je da su u Adelejdu.
Detektiv Pauel kaže da, iako policija nema razloga da sumnja u tu informaciju, "vrlo je neobično" da se niko ne javi i kaže da je pokupio dvoje autostopera.
Telefonski pozivi nisu mogli biti provereni kroz podatke telefonske kompanije.
- Vremenska razlika između telefonskih poziva mogla bi da znači da su stopirali sa više osoba ili putovali nizom različitih prevoznih sredstava. Verovao sam da će se naći neko ko će se javiti u vremenu odmah iza 1992, to bi mogli da budu zabrinuta majka ili otac, koji bi se pitali zašto da deca sama stopiraju i da im ponude prevoz da se prebace, a zatim pozovu policiju.
Detektiv objašnjava da su ostavljeni bez ideje gde bi brat i sestra mogli da budu, pa su kao područje pretrage uzeli čitavu Australiju. On dodaje da je postojala i mogućnost da su ostali negde pored puta u udaljenom području i umrli od žeđi, a da njihova tela nikada nisu nađena.
Majka nije gubila nadu
Baka Džin Turić kaže da je Čadova i Melonina majka umrla, a da nikada nije saznala šta joj se desilo s decom. Ali, i da njena kćerka nikada nije izgubila nadu da će se vratiti živi.
- Uvek je govorila: Doći će oni jednom. Prirodno je da tako razmišlja. Bila je očajna i plakala je - kaže baka.
Gospođa Turić dodaje da je verovala da su njeni unuci najverovatnije oteti.
- Ili je reč o nekakvoj glupoj igri ili su sreli nekoga ko ih je oteo. Nadam se da postoji neko ko nešto zna i da će se javiti.
