Bijelo dugme zapalilo Melburn
Na kraju kratke australijske turneje Bijelo dugme napravilo je još jedan spektakl za armiju obožavalaca, koja ih je u ponedeljak uveče dočekala u krcatom melburnskom Festival holu.
Na sceni su se pojavili članovi Orkestra za svadbe i sahrane, a za njima Brega i Alen.
Gromoglasni aplauz prekinuli su prvi taktovi pesme "Noćas je ko lubenica pun mjesec iznad Bosne", koju je Alen pevao u pratnji publike.
- Dobro veče, dobro došli. Ajmo! Da vidim ruke - povikao je Alen, a standardni rok hit njegovog vremena, uz limenu pratnju, "Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo" - brzo se zaorio dvoranom.
Ponovo je Alen posle ove pesme zatražio "ruke gore" i zapevao "Zar ne vidiš da pravim budalu od sebe", a potom i "Šta ima novo". Alen i Brega su mogli ceo koncert da održe samo uz gitare, ali već uz "Zamisli" ponovo su trubači preuzeli ritam. Uz "Doživeti stotu" Alen se rastrčao po bini, a publika je umesto njega pevala refren. "Te noći kad umrem, kad odem, kad me ne bude" smirilo je atmosferu, emocije su proradile, ali ne zadugo - trubači su se ponovo priključili i balada je dobila novi ritam.
U prepunoj sali, gde se publika tiskala, svi su skakali uz "Napile se ulice", "Svi marš na ples"... Nizale su se "Piši", "Ne spavaj, mala moja", "Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac", "Na zadnjem sedištu moga auta"...
Prošlo je jedan i po sat od početka koncerta, kada se na binu popeo Mladen Vojčić Tifa, a sve podrhtavajući od uzbuđenja pred krcatom salom. Orili su se hitovi "Radio", "Lažeš, zlato", "Ne računaj na mene", "Meni se ne spava" i "Lipe cvatu".
U jugonostalgičnom tonu neko od publike je izvadio i zastavu nekadašnje SFRJ. Nakon mnogobrojnih hitova, posle više od dva sata svirke, svetla su se pogasila, muzičari sišli sa bine, ali publika je i dalje klicala. Tiho, bez orkestra, začuo se Tifin glas "Ima neka tajna veza...", pa su se pridružili Brega i Alen i otpočeo je prvi bis, i tako do samog kraja.
Kako je i započeo, koncert u Melburnu je završen euforično, uz obostrane emocije Tife, Brege i Alena kojima je zaista bilo teško da se oproste od publike, vidno dirnuti njihovim emocijama.
