U Bonirigu predstavljeno senzacionalno otkriće u Srbiji: Carska palata usred njiva
Arheološka iskopavanja na lokalitetu Glac kod Sremske Mitrovice predstavljaju senzacionalno otkriće koje otvara novu stranicu u odnosima Srbije sa Evropom i svetom. Ovo je zaključak koji se stiče posle dvočasovnih izlaganja australijskih arheologa pred slušaocima u Srpskom centru Bonirig. Oni su se nedavno, prepuni izuzetnih utisaka, vratili posle jednomesečnog istraživanja i sada su apsolutno sigurni da će Glac, Mitrovica i Srbija privlačiti naučnike iz celog sveta.
- Ne nalaze se ovakve stvari tako često. Za deset godina, ovo će biti veoma privlačno mesto za mnoge. To je vaša zemlja i vaša istorija na koju možete da budete ponosni - kazao je obraćajući se ovdašnjim Srbima arheolog Ričard Majls, profesor Univerziteta Sidnej, koji je s australijske strane vođa projekta.
Uz njega su bili i dr Alen Dirn, profesor istorije, i najmlađa u ekipi Jelena Šarović, koja im se pridružila na iskopavanju.
Gostoprimstvo
Jelena ističe da je za Australijance gotovo neverovatno gostoprimstvo lokalnog stanovništva.
- Vodili su nas u Vinariju u Erdeviku, etno-kuću Ćupić. Veoma su nas podržavali. Gotovo svakog dana imali smo ljude koji su nas posećivali, postavljali pitanja i nudili pomoć. Našla nas je i jedna srpska familija koja je došla čak iz Sidneja.
Oni su govorili o tome šta su našli na lokalitetu sa čijeg šireg područja potiče čak sedam rimskih imperatora (iz Srbije ih je poreklom, inače, bilo čak 17, više nego igde drugo). Glac se nalazi na površini od oko šest hektara i arheolozi veruju da su tu našli tragove letnjikovca cara Maksimilijana Herkula. Već su tamo otkrili neverovatne nalaze, kao što su podni mozaici, freske, skupi materijali za građenje, mramor i porfir iz Afrike i Bliskog istoka, zidove specijalno građene da bi propuštali topao vazduh za zagrevanje prostorije, kupatila, kanalizaciju i par grobnih mesta.
Po rečima doktora Dirna "Vestima", protekle sezone oni su tek zagrebali po površini onoga što skriva lokalitet Glac.
- To je tek početak - veli doktor Dirn. - Trajaće to najmanje deset godina. Ovo je ogroman i uzbudljiv posao.
Turistička atrakcija
Ono što je takođe zanimljivo jeste da su ozbiljni radovi počeli tek sada i da se ništa ozbiljnije nije ranije radilo. Primećujemo da je zanimljivo kako se desilo da su arheolozi sa najkasnije otkrivenog kontinenta stigli u Srbiju da joj otkriju vekovnu istoriju.
- Bilo je manjih radova početkom devedesetih godina, ali tada nije bilo sredstava pa se stalo. I sada smo krenuli ozbiljno. I ovo je za nas ostvarenje sna. Ovo je arheološko mesto koje može da se razvija kao arheološki park. Ovde treba da bude izgrađen dom za posetioce. Mi se ovde obično bavimo tzv. arheologijom očuvanja, radeći na zaštiti nalaza u gradovima. Ali ovde je drugo, sve se nalazi u polju i možemo slobodno da iskopavamo. Po meni, ovo treba da bude velika turistička atrakcija. I da znate, nismo sami, već i naše kolege u Srbiji, fantastično verzirane u rimsku arheologiju, takođe smatraju da je ovo najuzbudljivije mesto na koje smo naišli - kazao je Dirn.
Ponosna porodica
Jelena ima puno razloga da bude ponosna na svoju porodicu. Prezentaciji radova na Glacu ove nedelje u Bonirigu prisustvovali su i njeni roditelji, sestra, tetka i teča, prvi rođaci - svi ponosni na svoju Srbiju i svoje dete koje se našlo u ovako važnom i uzbudljivom projektu i iz istorije i - za budućnost.
Slično pitanje - kako je tek sada došlo do otkrića - postavili smo ambasadoru Srbije Miroljubu Petroviću. On daje novu dimenziju celog posla i kaže jednostavno:
- Dolazili su i ranije da kopaju, ali za razliku od Australijanaca nisu bili spremni da ulože novac.
Ambasador dodaje da je Australija danas nosilac dva izuzetno značajna projekta u Srbiji - jedan je ovaj kod Mitrovice, a drugi je u rudarstvu, gde ovdašnji gigant Rio Tinto radi na nalazištima litijuma.
- Ovo je projekat koji je okosnica, u više aspekata, odnosa između dve države. Jedan od najboljih i dugoročnih zajedničkih projekata. Još jedan dokaz internacionalizacije Srbije. I sama prezentacija pokazala je da Srbija poseduje riznice koje treba otkriti i zahvalan sam australijskoj strani što su se i lično angažovali, što su angažovali svoja sredstva i svoje znanje i udružili sa našim naučnicima.
I novi srpski prijatelji ističu svoju zahvalnost.
- Ni u jednoj zemlji nismo imali ovoliko interesovanje i podršku i tamo i ovde, među vama - rekao je profesor Majls, navodeći da nije reč samo o srpskim kolegama, iz tima koji vodi dr Stefan Pop-Lazić, već i o narodu, političarima i medijima.
- Stalno su nas intervjuisali. Zamislite vi da smo mi tamo gostovali i u Jutarnjem programu televizije.
Iz oduševljene publike bilo je i pitanje: primaju li dobrovoljce. Odgovoreno je da oni sada pripremaju poslove za iduću godinu.
- Dođite na odmor tamo, pa nas obiđite - kazao je prof. Majls, podsećajući da uslovi baš i nisu za odmor.
Oni su se, naime, iskopavanjem bavili u rekordno toplim danima u Srbiji kada je živa u termometru znatno prelazila 40. stepen.
Dugi i topli dani
Hrvati sakrili nalaz
I profesor Ričard Majls je na pitanje kako je sada došlo do otkrića ponudio zanimljiv odgovor. Mesto je, naime, otkriveno još u Prvom svetskom ratu, našli su ga Mađari u austrougarskoj vojsci kada su 1915. ovde kopali rovove. Oni su svoje saznanje zatim preneli Hrvatima, naravno u istoj vojsci. Tu je onda zapelo, jer su Hrvati odlučili da sakriju nalaz...
Iz srpske zajednice, arheolozi su već dobili volontera. Reč je o Jeleni Šarović, devojci poreklom iz Niša koja im se pridružila ovog evropskog leta.
- Kako sam se tamo našla? Diplomirala sam arheologiju i nastavila postdiplomske studije. Onda sam videla najavu promocije Glaca u Bonirigu prošlog februara i došla. Kada sam rekla ko sam i da mogu da poslužim u oba jezika, prihvatili su me i sada sam tu.
Jelena je rodom iz Niša. Kaže nam da je ovamo sa roditeljima došla kao petogodišnja devojčica 1999.
- Mnogo mi nedostaje Srbija, pa sam vrlo srećna da sam mogla da učestvujem u ovom poduhvatu.
Jelena je dobila priliku i da za posetioce priča o tome šta rade. Kazala im je da australijsku ekipu čini deset članova i da rade zajedno s kolegama iz Instituta za arheologiju u Beogradu i Muzeja Sremske Mitrovice. Opisala im je prvih par dana provedenih u "predivnom Beogradu" i kazala da je to vreme tamo bilo "prekratko i prelepo, kao i veoma različito od onoga što ih je čekalo na Glacu".
- Za nekoga ko nikada u životu nije uzeo ašov u ruke ili praznio civare pune zemlje, nekoga ko je proveo većinu vrelih australijskih leta u prostorijama sa klima-uređajima, nisam imala pojma s čime ću se suočiti. Naši dani bili su veoma dugi i topli. Počinjali bismo s radom u sedam, što je značilo buđenje u pola šest, opet izazov za nekoga ko je kao ja verovao da je deset ujutro prerano. Onda bismo radili na otvorenom polju do tri po podne, sa vrlo malo zaklona, od ponedeljka do nedelje.
Svakim danom koji je usledio, međutim, kaže ona, otkrivali su nove stvari i svakog dana sticali nova znanja.
- Kako da ispravno držiš mistriju, kako da odrediš je li keramika, cigla, kost, pločica. Kako da iskopaš rov i čitaš promene u tlu. Kako da ukloniš naslage s freske...
Promociju arheoloških nalaza u Sirmijumu organizovao je ovdašnja Er Srbija.
