Ljubav: sloboda i vezanost
Najveći otpor prema vezivanju imaju oni koji u emocionalnoj vezanosti vide dvostruku negativnost: gubitak slobode da se čine zabavne stvari koje vezanost isključuje i zarobljenost u vezi koja na kraju nužno postaje monotona i dosadna.
Na prvi pogled su ljubav, odnosno emocionalno vezivanje za jednu osobu i lična sloboda u međusobno suprotstavljenom odnosu. Jasno je da osoba koja se emocionalno veže za drugu osobu više ne može da radi brojne stvari koje bi mogla kada bi bila nevezana. I zato mnogi odbijaju da se emocionalno vežu jer u tome vide gubitak lične slobode. Reči vezivanje, veza i obaveza u našim doslovnim umovima izazivaju takve slike koje deluju odbojno, piše "Politika".
Najveći otpor prema vezivanju imaju oni koji u emocionalnoj vezanosti vide dvostruku negativnost: gubitak slobode da se čine zabavne stvari koje vezanost isključuje i zarobljenost u vezi koja na kraju nužno postaje monotona i dosadna.
Nasuprot tome, sve je više dokaza da je emocionalno vezivanje preduslov kvalitetnog života. Kao prvo, kako je emocionalno vezivanje psihološki mehanizam koji je u osnovi osećanja ljubavi, ako nema vezivanja nema ni ljubavi.
To znači da ljudi koji se konstantno emocionalno ne vezuju nisu u stanju da dožive i osete tako važna osećanja kao što je osećanje povezanosti sa drugim ljudskim bićem, osećanje pripadnosti, bliskosti... Na temelju emocionalne vezanosti nastaje čitav spektar međuljudskih pojava koje jednom rečju zovemo ljubav.
I zato su ljudi koji su na osnovu svog ranog iskustva i svojih zaključaka o sebi, drugima i svetu doneli čvrstu odluku da se u životu ne isplati emocionalno vezivati osuđeni na život bez prave ljubavi. Kada volimo, kada smo emocionalno vezani, tada osećamo da smo povezani sa ljudima koji nam emocionalno znače, koji su nam važni.
Hronično nevezani nisu u stanju to da dožive. Biti dugotrajno nevezan je praćeno jednim više ili manje jasnim osećanjem praznine i neispunjenosti. Neki to emocionalno stanje jasno definišu kao hronično osećanje usamljenosti, kao otuđenost od drugih ljudi. Povremeno ljudi sa narcisoidnim crtama ličnosti, kada zakorače u četrdesete, postaju svesni koliko gube zbog svoje smanjene sposobnosti da vole druge tako da se obraćaju psihoterapeutima tražeći pomoć za jasno definisanu tegobu:
Mislim da ja nikada nisam umeo nekoga da volim.
Dakle, slika odnosa slobode i vezivanja može biti sasvim različita od one na prvi pogled. Tu može pomoći razlikovanje koje je uveo Erih From koji je pisao o slobodi od nečega i o slobodi za nešto.
Pored slobode od emocionalnog vezivanja, postoji i sloboda za emocionalno vezivanje; pored slobode od ljubavi, postoji sloboda za ljubav.
Ljudi imaju pravo da biraju, ali su slobodni samo ako imaju svest o tome kako se određeni izbori mogu odraziti na njihov život. U suprotnom, bežanje od loših šablona takođe postaje loš šablon.
