Srbi skloniji seksu, nego porocima
Mada se u Srbiji dnevno popuši 73 miliona cigareta, 40 odsto građana svakodnevno konzumira alkoholna pića, a mnogi tokom života promene stotine partnera, Srbi nisu skloni porocima.
Genetičar Miodrag Stojković tvrdi da za pušenje i kriminal ima "opravdanja“, jer ljudi, kako u Srbiji, tako i u ostatku sveta, mogu za to imati genstske predispozicije.
"Istraživanja pokazuju da postoji genetska predispozicija za pušenje i kriminal, međutim, ne i za alkohol. Preterano uživanje u alkoholnim pićima je prvenstveno posledica lošeg uticaja društva“, kaže Stojković za Tanjug.
Sociolog kulture Ratko Božović kaže da je porok stvar pojedinca i da se ne može "vezivati“ za naciju, ali je napomenuo da su "krizne devedesete i tranzicija naterali građane da spas, usled nedostatka alternative, potraže u alkoholu”.
"Za Srbiju je karakteristična konfuzna istorijska situacija, a potom i tragično, nasilničko ubrzanje. Ljudi su stradali od stresa, depresije i siromaštva, a onda krenuli putem koji nije naročito dobar i koji vodi u propast“, kaže Božović.
Promene partnera i uživanje u seksu, kaže sekslog Savo Bojović, danas se ne mogu smatrati porokom, jer je takva percepcija ostala deo prošlosti - patrijarhalnog vremena kada se strogo vodilo računa o moralnim normama.
"Sve što je moglo da ugrozi bračnu sigurnost proglašavano je za porok, a prirodne potrebe su gušene“, naveo je Bojović i dodao nema tačan podatak koliko partnera u životu promene građani i građanske Srbije.
Muškarci se, u zavisnosti koliko su skloni prevarama, kazao je Bojović, mogu podeliti na:
Karijeriste - najverniji, čekaju da ih supruga podseti na bračne obaveze; skloni flertu i muškarci koji ne prezaju od avanture, ali nikada ne bi ugrozili brak i vezu.
"Međutim, ima i prpadnika jačeg pola kojima je seks na prvom mestu, a nedavno sam upoznao i ‘rekordera’ u toj kategoriji, koji je promenio čak 830 partnerki."
Prema Bojoviću, slična pravila važe i za dame, izuzimajući poslednju grupu, iako su poslednjih godina sve slobodnije, kako u oblačenju, tako i u komunikaciji sa suprotnim polom.
"Ipak, sve češće sam u prilici da vidim kako se momci i devojke distanciraju, ne prilaze jedni drugima i čekaju da onaj drugi napravi prvi korak, što je pomalo zabrinjivajuće“, kaže Bojović.
