Samouki profesor ljubavi iz Beograda
Ako je muškarac samo fin, to je kao da se ubuđao, zato mu treba mala doza bezobrazluka, objašnjava Peđa Gnjatić.
Dileme o muško-ženskim odnosima postoje otkad postoji svet. Dok neki tvrde da se suprotni polovi ne razumeju jer su na Zemlju pali sa dve različite planete - Marsa i Venere, Peđa Gnjatić, samouki učitelj zavođenja, smatra da odnosi moraju da se nauče. Ako kao muškarac nećete da perete suđe, igrate igrice po ceo dan i grickate semenke a devojka čisti za vama, isprazni ste i nezanimljivi - ona treba da vas ostavi.
Smeškanje očima |
Kad izađete na sastanak trebalo bi na fino bezobrazan način da joj kažete da vam se sviđa i ona je vaša, ali ne znači da ćete umeti i da je zadržite. Ako je kad dođe da se vidi sa vama vesela, a ode depresivna - morate dalje da učite. Ne smete biti previše stidljivi, ali ni kao terminator - poruke su koje Gnjatić upućuje svojim učenicima dok na ulici sa njima vežba zavođenje. Ipak, on kaže da cela priča ništa ne vredi ako devojkom želite samo da manipulišete jer krajnji cilj je ljubav.
"Neki muškarci već oko desete godine imaju dobru komunikaciju sa ženama. Oni stvaraju atmosferu, smeju se, sve je prirodno, žene su svuda oko njih. Postoji i druga grupa koja to ne uspeva i zbog toga ima problem. Onda se pitaju: šta oni to imaju, a ja nemam. Ovi uspešniji svoje emotivne i seksualne veze ostvaruju već sa 14 godina, a ovi drugi moraju da uče, nemaju prirodan šarm, ali kad ga nauče mogu i prevazići ove prve. Ja spadam u ovu drugu grupu. Deluje da su osobe kojima lakše ide sa ženama u prednosti, ali nisu. U stvari, njihov odnos je sa ženama isti u četrnaest i sa 40 godina, dok grupa muškaraca koja shvati da ima problem odnos sa ženama celog života unapređuje", objašnjava on.
Znanje imanje |
To što je devojka muškarcu dala svoj broj telefona ili zakazala sastanak ne znače da će on, na kraju, uspeti da je poljubi.
"Komunikacija sa ženama se sastoji iz tri faze. Mora da se otvori razgovor, započne prijatna komunikacija. Onda, ako muškarac zakaže sastanak, mora da zna kako da se ponaša. Ako je muškarac izašao sa devojkom, a ona na kraju ne želi da se poljubi sa njim moje je mišljenje da on ima žešći problem. Onda mora da uči! Čovek mora biti sa ženom ne samo fin, već mora pokazati i neku zainteresovanost. Ako je samo fin to je kao da se ubuđao. Žena je izašla sa njim, znači da nešto želi, ali je on uprskao stvar. Ona je otišla depresivna. Imao sam slučajeve da je žena zainteresovana, želi vezu, a muškarac ode na sastanak i uguši taj entuzijazam. Ne želi više da čuje za njega", objašnjava Gnjatić.
Ideju da drži časove udvaranja Gnjatić je dobio upravo zato što je i sam imao isti problem.
|
"Uglavnom imaju iznad 24 godine, a to ima svoj razlog. Mlađi muškarci žive u zabludi da će se sve rešiti samo od sebe, a onda vide da godine prolaze, a stvari se ne menjaju. Onda me zovu. Kažu, ne znam kako da joj priđem. Ne znam šta da kažem. Ne znam o čemu da pričam na sastanku. Kao da idu na klanje. Ili, šta će biti kad izađemo, jao?! Takav muškarac ne sme slobodno da sedi pored devojke, stvara opnu, kolebljiv je. Onda mora da nauči. Neki ljudi nisu rođeni spontani, ali to ne znači da oni ne treba da imaju devojku", kaže profesor ljubavi.
Na kraju Gnjatić kaže da univerzalni recept da se osvoji neka devojka ne postoji.
"Ne postoji čarobni štapić, a ljudi sa ovih prostora previše veruju u čarolije. A to ne može! Moraju da se potrude. Imamo recimo autobus, autobusku stanicu, kafić i sad tu šetaju neke žene i šta mi sada tu da radimo? Da kažemo: Ćao, ja sam Peđa! I ona pobegne. Većina ljudi ne sme da uspostavi komunikaciju zbog naučenih društvenih normi. Niko ne prilazi, pa što bih i ja. E sad, bitno je i kako prići. Može on da skupi hrabrost, ali priđe na pogrešan način. Ako pogreši, devojka može da pomisli da je neki manijak i da pobegne. Znam i kako ženu zadržati. Treba se prema ženi ponašati dobro, zato što je to dobro za nju kao ljudsko biće", objašnjava on.
O psima i papagajima
Pošto on i dalje postavlja pitanja, ona će uvideti da njega baš briga za psa i da je zainteresovan za nju. Velika greška je da usred svih tih pitanja on zatraži njen telefon. To stvara nelagodu jer se oseća kovanje nekog plana.
A trebalo bi ovako. Priča počinje raspitivanjem o njenoj kuci, a onda on kaže: Je l' znaš da sam ja imao papagaja?, i nastavi priču o njemu. I onda kao slučajno pomene da mu je jeo knjige. To njoj u glavi stvara asocijaciju da on nešto studira, čim pominje knjige. Ona se uključuje u razgovor i pita ga šta studira. Znači, sa psa, na papagaja, pa na knjige. Teče razgovor..." |