Kako nam ljubav "pomuti pamet"
Evo šta nam se dešava kad se zaljubimo, nekoliko zanimljivosti o tome kako nam zaljubljivanje "pomuti pamet".
Kad se zaljubite, kolena vam klecaju, osećate leptiriće u stomaku...
Ljubav obično tumačimo iz romantične perspektive, pa sve gledamo kroz emocije. Ali, i neurologija ima tu da doda ponešto...
Evo kako naš mozak radi kad smo zaljubljeni i koliko je njegova uloga važna u građenju dugoročne, stabilne i srećne veze.
Kako nas mozak održava u tom blaženom stanju koje donosi zaljubljenost?
Pa, tako što određene stvari previđa. Stvarno.
Radi se o tome da kad se zaljubimo i započnemo vezu sa nekim, naš mozak podržava "pozitivne iluzije" da bi nam omogućio da izgradimo srećnu vezu.
U pitanju je u stvari sposobnost da se skoncentrišemo na ono što nam se kod nekoga dopada, umesto na ono što nam kod njega smeta.
Psiholozi to opisuju kao sposobnost koja nam dozvoljava da maksimalizujemo vrline našeg partnera, i minimalizujemo njegove mane.
Ovim su se u svojim istraživanjima bavile i naučnice dr Helen Fišer, antropolog, i dr Lusi Braun, neurolog, i u studiji posvećenoj pitanju dugoročne ljubavi analizirale su, između ostalog, i snimke rada mozga stotina ljudi u različitim fazama partnerskih odnosa, prenosi YourTango.
Zaključile su da se kod ljudi koji su u dugim, srećnim vezama, registruje promena aktivnosti u regijama mozga koje su odgovorne za osećaj empatije, kontrolu stresa i emocija i pozitivne iluzije.
Ova treća regija je ventromedijalni prefrontalni korteks, i to je zona koja je aktivna kad donosimo svoj sud o nečemu.
Kad smo prema nekoj pojavi kritični, taj deo mozga se "upali", odatle sve počinje.
Znate šta se desi sa tom zonom kad smo zaljubljeni?
Aktivnost se značajno snižava. Naš mozak, dakle, bira da ne donosi kritički sud o onome koga volimo. Zar to nije divno?
Ovo, naravno, ne znači da treba da se pravite ludi ako partner radi nešto što vas povređuje, ali svakako sugeriše da ako želimo da budemo srećni sa nekim s vremena na vreme moramo malo da "zažmurimo".
Na sitnice bar. Jer, ako čak i na biološkom nivou naše telo i naš mozak podržavaju ideju da je ljubav važna, a da su ostalo - sitnice, ko smo mi da se ne složimo?
