Ovako se vodi ljubav prema "vodiču" iz 1936.
Među savetima iz priručnika "Kako se vodi ljubav" iz 1936. ima i onih koji su za robiju.
Pre osamdeset godina, objavljena je knjiga "Kako voditi ljubav", namenjena muškarcima. Brdo saveta na temu kako zadiviti ženu na jednom mestu. Pa, da vidimo koliko su se stvari u međuvremenu promenile...
Za početak, kad ste poslednji put čuli nekoga da kaže "voditi ljubav"? Ali, nije bilo bolje ni '36. Knjiga se više bavi savetima za udvaranje i zavođenje, nego konkretnim savetima na temu seksa. Ili vođenja ljubavi, kako god.
Autor ovog priručnika je Hju Moris, iz čijeg je pera izašla i "Umetnost ljubljenja", ali o njemu se, uz izuzetak ovih romantičnih vodiča malo zna.
Originalno izdanje izašlo je 1936, a zatim je obnovljeno 1987, kao i 2006. (verovali ili ne) pod naslovom "Kako voditi ljubav: Tajne zavođenja iz '30. godina".
U međuvremenu, naš stav prema rodnoj ravnopravnosti je napredovao (barem malo), ali da vidimo umemo li danas da cenimo ako ništa drugo, bar to umeće iskazivanja osećanja od pre skoro sto godina. (I da, kič je, i kič je ponekad lep i potreban u životu, to nemojte da zaboravite.)
Ne zaboravite da su u pitanju '30. godine, vreme kad je 'modernost' bila u modi, tako da je autor sebe doživljavao kao vrlo savremenog, čoveka otvorenih shvatanja. I, u nekim delovima knjiga je zaista takva, naročito ako uzmete u obzir da je u viktorijansko doba vrhunac zavođenja bilo vrtenje suncobrana.
Moris je prilično skeptičan u pogledu ljubavi na prvi pogled. Kaže da je tako nešto moguće samo kod osoba koje su i inače sklone "preteranim reakcijama". I tu je verovatno u pravu... Iako volimo da verujemo u to da ljubav na prvi pogled postoji, kad zrelo razmislite - malo je verovatno tako nešto.
Ali, veći deo knjige zasniva se na vrlo zastarelom pristupu. Uzmite recimo viđenje uloge muškarca i žene u vezi:
"Mora postojati razlika u stavu muškarca i žene prema kulminaciji ljubavi. Žena, iako žudi za njome koliko i muškarac, nikad ne sme dozvoliti da podlegne svojoj žudnji. Ona uvek mora biti pasivna. Muškarac je taj koji mora da bude aktivan partner. On je taj koji vodi ljubav sa ženom. On lovi i osvaja ženu koja je stvorena da bude lovljena. I uspeh ljubavi zavisi od suštinskog razumevanja ovog odnosa, ovakvog kakav je dat."
Moris takođe upozorava na 'obrnut odnos', onaj u kojem žena ima primat. "Obrnut odnos, onaj je kad je žena fizički superiornija od muškarca, ne samo da je lišen ljubavi, već je i smešan."
Da umreš od smeha, nema šta... Dalje savetuje žene da rade upravo ono što se ubismo da dokažemo da je glupo, pogrešno i ružno: da izigravaju nezainteresovanost i igraju igrice, tvrdeći da je takvo ponašanje u prirodi žene.
"To se odnosi na ženinu čednost i stidljivost. Ovo takođe objašnjava i njene pokatkad nerazumne i nelogične postupke kojima odbija svog muškarca. Žena intuitivno shvata da, da bi bila poželjna, mora da bude nedostupna. Ona mora, drugim rečima, da se postara da u vezi postigne odnos lovca i plena."
Ali, ovo nije najčudniji deo ovog priručnika. Za ovo se danas ide (ili bi trebalo da se ide) na robiju: "Samo budala će poljubiti devojku tek tako, dok sede na sofi."
I, dovde zvuči razumno, ali ne nastavlja se u istom tonu:
"Naravno, prva stvar za koju treba da se postarate je da devojka sedi uz naslon za ruke, dok ste vi na strani. Na taj način neće moći da se izmakne kad vaša pažnja postane ozbiljnija. Ako negoduje i pokušava da ustane sa sofe, ne brinite. Držite je nežno, ali čvrsto i razvejte njene strahove ljubaznim rečima."
Knjiga se zaustavlja na korak od zagovaranja seksualnog zlostavljanja, ona ne ide dalje od "nežnih, ali strogih" pretnji. A razlog zbog koje se zaustavlja je Morisov savet muškarcima o tome kako da se ponašaju ako ih devojka ogrebe po licu dok pokušavaju da je poljube:
"Počnite da se izvlačite iz nebranog grožđa. Takve devojke nisu za igranje... niti za ljubljenje."
Naravno, pre nego što osudite autora, uzmite u obzir istorijski kontekst. Ali, uzmite u obzir da je ta "istorija" kraća od jednog veka... Možda ipak jesmo malo napredovali. Malo.
