Dobrotvori kao porodica
Samohrana majka Ljiljana Čolić (65) iz Ljubesela kod Topole i njen sin Aleksandar (45), oboleo od ubrzanog starenja mozga, godinama se bore sa mnogobrojnim poteškoćama koje im život svakodnevno donosi. Ipak, na svom teškom putu koji im je sudbina namenila nisu sami.
To im stalno dokazuju humani čitaoci "Vesti" koji ih nikada ne zaboravljaju. Nedavna poseta Žike Marovića iz Smederevske Palanke, jedna je u nizu koja to potvrđuje. Obradovao je Čoliće kutijom koenzima Q10 koji je Aleksandru neophodan, i darom od 50 evra, da im se, kako je rekao, nađe kad zatreba.
Ubrzo nakon toga, članovi Udruženja srpske bratske pomoći iz Kanade razgalili su srce ove skromne dvočlane porodice iz Ljubesela. Oni godinama unazad na svaka tri do četiri meseca pošalju Čolićima vrednu pomoć od oko 300 kanadskih dolara. Izuzetka nema ni ovoga puta. O ovim dobročinstvima naše novinare je obavestila, kao i uvek, majka Ljiljana.
- Gospodin Žika je i ranije posećivao Acu i mene. Redovno čita "Vesti" pa je tako i saznao za naše muke. Kad god može, odvoji od sebe da bi nama pomogao. Divan čovek. Mnogo smo mu zahvalni. Takođe, naši verni prijatelji iz Kanade nas nikada ne zaboravljaju. Želeli su da Aci i meni ulepšaju vaskršnje praznike koji dolaze i da budu sigurni da ćemo i mi imati bogatu prazničnu trpezu - rekla je Ljiljana.
Kako kaže, razgovor i zagrljaj onih koji ih godinama pomažu znači više nego suvo zlato.
- Mi smo sami, ali istovremeno nikada nismo sami. Mnogi čitaoci "Vesti" ponašaju se prema nama kao da su nam rod rođeni. Pomažu nas, posećuju, redovno zovu da čuju kako smo i da li nam nešto treba. Srce nam je puno kada znamo koliko je dobrih ljudi oko nas. Zahvaljujemo se mnogo gospodinu Žiki i našim prijateljima iz Udruženja srpske bratske pomoći, ali i svima onima koji redovno misle na Acu i mene. Želimo svima da uživaju u vaskršnjim praznicima okruženi ljubavlju i srećom. Mene uvek rasplaču ovakva dobročinstva, ali to su suze radosnice - rekla je drhtavim glasom Ljilja.
Kako kaže, ovih dana im je život dosta otežan, pa im svaka podrška, i materijalna i moralna mnogo znači.
- Ja sam presvlačeći Acu nedavno polomila ruku, pa sam sada u gipsu. Aca u kolicima, ja u gipsu, baš nam je sada nezgodno. Teško mi je sa samo jednom zdravom rukom da ga presvučem, okupam, nahranim... Valjda su godine, ali i konstantna borba da budem i ostanem jaka, uzele svoj danak. Muke mučim i sa leđima, što dodatno otežava našu situaciju. Ali, "Vesti" mi daju snagu da se borim, da budem jaka, jer znam da imamo podršku velikog broja ljudi koji nam godinama unazad pomažu - zaključila je Ljiljana.
Nova kolica iz Bazela
Do svoje 24. godine, Aca je živeo sasvim običnim i mirnim životom. Želeo je da radi, zasnuje porodicu, ali je igra sudbine odlučila drugačije i već u decembru 1999. godine primetio je prve tegobe. Ustanovljeno je ubrzano starenje mozga, zbog čega se sada nalazi u invalidskim kolicima i teško da može samostalno i da se hrani.
- Prošli put kada ste zabeležili da je Aca u dotrajalim kolicima i da bi nam dobrodošla neka novija, penzionerka Lepa Tankić (82) iz Bazela, rodom iz Velike Plane je to videla u "Vestima" i odlučila da nam pomogne. Tako nas je čim je stigla u otadžbinu, posetila sa bratom i donela kolica i ortopedsko pomagalo. Ali, ni to nije bilo sve, jer je donela još pregršt poklona (namirnice, posteljinu, prašak za veš, stvari...) i izdvojila još 6.000 dinara. Ovom prilikom želimo da joj se do neba zahvalimo. Oduševila nas je svojom dobrotom, neposrednošću i neverovatnom enegijom da i u devetoj deceniji života pomaže ljudima u nevolji - navela je majka Ljilja.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
