Dobri ljudi su me spasli
Naši čitaoci verovatno se sećaju svih muka Miloša Jovanovića (40) iz zabitog sela Troštice kod Novog Pazara, hrabrog branioca Srbije na Košarama koji, iako teško bolestan, godinama nije imao ni za hranu, čak ni zdravstvenu knjižicu, pa je morao da se zajmi kako bi kupio lekove.
Za skoro dve decenije država Srbija, za koju je na Kosovu i bukvalno krv prolivao, nije ga "ni pogledala", niti se interesovala gde je, šta radi i imali od čega da živi i tek nakon tekstova u "Vestima" i drugim medijima, Milošu, njegovoj teško bolesnoj majci Rosi (62),( boluje od karcinoma dojke), i sestri Marini (37), koji su živeli u trošnoj i iznajmljenoj straćari prepunoj vlage i bez kupatila, počela je da stiže pomoć.
- Hvala bogu i dobrim ljudima iz cele Srbije i dijaspore, koje su animirali "Vesti" i humanitarac Hido Muratović! Prvo smo se snabdeli najpotrebnijim namirnicama, obućom, odećom i lekovima, otišao sam i lekaru, a potom nam je sagrađena i kuća, mala, ali nama velika i zlata vredna. Kad god uđem u kupatilo da se kupam setim se kako sam se do pre dve godine kupao napolju ili u štali i zaplačem od radosti - priča Miloš.
Naglašava i da je situacija sada mnogo bolja.
- Pojavili su se i moji ratni drugovi, koji su mi takođe slali pomoć, a potom je i Vojska organizovala moje ispitivanje i lečenje na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu (VMA) gde su lekari konstatovali da sam potpuni invalid. Nažalost, invalidsku penziju još nisam izdejstvovao, ali jesam socijalnu pomoć od 100 evra koja nam bude za hleb - rekao je Miloš, dodavši:
- Razboleo sam se odmah nakon povratka sa Kosova. Kući sam došao sav iskrvavljen, pocepan i nagoreo na nekoliko mesta. Verovatno zbog pretrpljenog stresa (na rukama su mi umirali ranjeni drugovi), ranjavanja i drugih strahota koje sam preživeo pojavile su se hormonalne, metaboličke i psihičke tegobe. Dugo nisam mogao da se lečim, jer nisam imao zdravstveno osiguranje i sve sam morao da plaćam. Iako sam se slabo hranio, enormno sam se ugojio (sa 80 na čak 160 kilograma), teško se krećem, ne mogu da radim. Nadam se da sam zaslužio tu invalidsku penziju, jer sam ovoj državi dao ono najdragocenije što sam imao, a to je mladost i moje zdravlje.
Ovaj hrabri ratnik moli nas da još jednom svima koji su mu pomogli prenesemo pozdrave i najveću zahvalnost.
- Dobri ljudi su mi spasli život i da njih nije bilo verovatno bih umro u bedi i sirotinji. Hvala im do neba! Hido Muratović me i danas redovno obilazi, a vlasnik firme Pionir-Mur iz Novog Pazara trenerkama i drugom odećom redovno snabdeva moju porodicu. Posete me povremeno, kad su u prolazu kroz ovaj kraj, i neki od mojih ratnih drugova - ističe Jovanović.
Miloš, njegova majka Rosa i sestra Marina, koja godinama neguje dva teška bolesnika i zbog toga se nije udala, žive daleko od grada. Deo puta do Troštica je u užasnom stanju, a kad napadaju velike kiše i nadođu bujice danima su odsečeni od sveta.
- Kada je put u pitanju - nismo imali sreće. Došla je Vojska sa ciljem da nam popravi i naspe put do sela kako bi kolima moglo da se dođe do nas. I taman što su počeli da rade pokvarila im se najvažnija mašina, morali su da se povuku u Kraljevo i Novi Pazar i više se nisu vratili. Čuli smo da Vojska ima dobru volju da nam ponovo pomogne, zato i ovim putem apelujemo na nadležne u Vojsci Srbije da nam ponovo pošalju mašine i naspu nam bar kilometar najgore deonice do Troštica - kaže Miloševa sestra Marina koja je često prinuđena da satima pešači po kiši i snegu kako bi Milošu i Rosi u Novom Pazaru nabavila lekove, a "kući" najneophodnije namirnice.
Da utople dom
Miloš bi voleo da kućicu koju je dobio nekako i omalteriše i utopli je. Zbog slabe izolacije i hladnog vremena zimi je puna vlage, a jednom su im zbog hladnoće pucale i vodovodne cevi. Voleli bi i da sazidaju "predsoblje" na ulazu kako im vetar ne bi nanosio sneg na ulazna vrata.
- Nadamo se da će se pojaviti dobri ljudi koji će pomoći Milošu, Rosi i Marini da pre sledeće zime bar malo utople svoj dom, apelujem na sve dobrotvore da im pomognemo - ističe humanitarac Hido Muratović.
Nije lako
- Nije lako sa Milošem. Pukao je odavno. Često se budi u snu i vrišti, nekada se iz čista mira zaplače, zna da bude i agresivan. Sve je to posledica rata i pakla kroz koji je prošao. Ali, za razliku od ranijih godina, sada bar ima lekove i zna šta i kada treba da popije, pa nam je mnogo lakše - iskreno će Marina.
Kontakt za pomoć
Ukoliko još neko od dobrih ljudi poželi da pomogne ovoj porodici, na bilo koji način, može se čuti sa njima putem telefona: +381 65 474 54 33 ili putem fiksnog telefona: 00381 20 351 580, kako bi u dogovoru sa njima poslao pomoć. Pomoć je moguće poslati i preko poznatog novopazarskog humanitarca Hida Muratovića (tel: 00381 64 330 32 40) koji je do sada mnogo pomogao Jovanovićima i mnogim drugim žiteljima ovog dela Srbije.
