Mučenicima u pravom trenutku
Pred Svetog Nikolu, Novu godinu i božićne praznike, velika dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja u Australiji i njeni prijatelji, takođe, humani ljudi, ponovo su se setili Bajre Suljović i Vukomira Tomovića, mučenika iz Novog Pazara, koji su sav svoj život posvetili bolesnoj deci. Bajra nepokretnoj ćerki Arijeti, a Vukomir nepokretnim sinovima Predragu i Ivanu.
Iz zemlje kengura i koala, u kojoj živi i mnogo dobrih ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, Bajri je stiglo 200, a Vukomiru 300 dolara. Ovo je ko zna koji put da "majka Rajka" i njeni prijatelji u poslednjem trenutku "spasavaju" Bajru, Arijetu, Vukomira, Predraga i Ivana. Poslednjih godina pomoć im šalju vrlo često i uvek u pravom trenutku, kad su u nevolji i kada u kući nemaju ni dinara. Tako je bilo i ovog decembra.
- Svakoga dana najavljuju sneg, a mi u kući imamo samo kubik drva, džak brašna i vrlo malo namirnica. Nešto pomoći koju smo dobile od dobrih ljudi iz Novog Pazara potrošile smo za kiriju i struju, bile smo bez prebijenog dinara - priča Bajra Suljović i dodaje:
- Zdravlje mi popušta, imala sam tri operacije na srcu, bojim se hoću li i ubuduće, predano i majčinski kao do sada, moći da brinem o mojoj Arijeti koja ne može da stoji, sedi i govori... Duže od dve decenije borim se kao lav, sa bolom koji nosim od Arijetinog rođenja i sirotinjom koja me prati od kad sam postala. Ništa mi nije bilo teško dok srce nije počelo da popušta, ne znam još koliko će izdržati i strašno brinem šta će biti sa mojom Arijetom ako se meni nešto desi. Pozdravite mi mnogo gospođu Rajku i sve njene prijatelje, veliki su to ljudi! Hvala im do neba, neka ih Bog čuva i sreća prati!
Naglašava da će novac koji joj je poslala Rajka Tarlać potrošiti za ogrev, namirnice i Arijetine lekove.
U pravom trenutku Rajkina donacija stigla je i Vukomiru Tomoviću i njegovim sinovima. I oni su bili bez dinara u kući.
- Već smo se navikli da nas naša "majka Rajka" povremeno obraduje, pa smo se nadali da će nova donacija stići uoči Nove godine ili uoči Božića. Veliko je za nas 300 dolara. Prvo ćemo izmiriti dug za struju kako praznike ne bismo dočekali u mraku, a za Predraga i Ivana šta ostane. Da nije Rajke i njenih prijatelja bili bismo na velikim mukama. Od socijalne pomoći koju dobijamo ne možemo ni da se prehranimo, a kamoli da kupimo odeću i lekove, platimo račune. Snalazimo se kako znamo i umemo, a od posebne pomoći nam je Specijalistička bolnica u Novopazarskoj Banji, gde Predrag i Ivan idu na rehabilitaciju i gde često, uz po jedan obrok, provedu po ceo dan. Da mogu da ih ostavim same i da sam boljeg zdravlja išao bih, kao nekad, u nadnicu samo da poboljšam uslove života moje paralizovane dece - žali se Vukomir.
Njegov sin Predrag, poželeo je lično da se zahvali.
- Pozdravite nam Rajku. Videli smo je na slikama i oduševili se. Volimo je kao što smo voleli našu pokojnu majku Zoru i baku Vukosavu, koje su nas napustile pre nekoliko godina. Sad nam je tata Vukomir sve, i otac i majka. Nije mu lako sa nama ovakvima. Bog je hteo da obojica celog života ostanemo u invalidskim kolicima. Nekada sva trojica padnemo u depresiju, pa se trgnemo i shvatimo da moramo dalje. Kad ovako dobijemo neku pomoć, dobijemo i "krila" da idemo napred, jer znamo da nismo sami. Hvala svim dobrim ljudima! - poručio je Predrag Tomović.
Sudbine od kojih se srce steže
Bajrina i Vukomirova sudbina je slična i teška. Kada je pre 25 godina dobila dete sa smetnjama u razvoju, Bajra Suljović je ostala sama, jer je suprug odmah ostavio i otišao u Nemačku. Nikada se nije javio, niti pitao za dete. Sama se, bez posla i stana, menjajući podstanarske sobe, gazde i bolnice borila za Arijetu pune dve i po decenije.
To što je ona do sada izdržala teško da bi koji čovek izdržao, a kamoli žena. Vukomir Tomović je sa porodicom živeo u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni. On i supruga Zorka satima su, na leđima, po blatu i snegu nosili nepokretne sinove do lekara u 25 kilometara udaljenom Novom Pazaru.
Zahvaljujući pomoći čitalaca "Vesti" u Novom Pazaru su, na placu koji im je poklonila opština, izgradili skromnu kuću. Taman kada su se ponadali da će im život biti lakši, Zorka je preminula, a odmah potom i baka Vukosava.
Stiglo na sve adrese
Podsećanja radi, humana Rajka Tarlać iz Sidneja je zajedno sa prijateljima: Nadom Davidović, Verom Aleksić, Obradom Marićem, anonimnim sveštenikom SPC u Australiji pred praznike uputila ukupno 3.000 dolara, namenivši ih za 13 ugroženih porodica, o čemu smo već pisali.
Danas smo zabeležili prva uručenja, ali smo u međuvremenu uspeli da raspodelimo priloge svima kojima su namenjeni, što će verujemo radovati naše verne čitaoce sa dalekog kontinenta. Svakako, o svim podelama pisaćemo i narednih dana, kako bi dobročinitelji mogli, bar na taj način, da podele radost sa onima na koje su mislili.
K. N
